Osvrt na mart: Nestanak Danke Ilić, teroristički napad u Moskvi, konstituisana Skupština (FOTO/VIDEO)

Prvi put aktiviran sistem "Pronađi me" 

U utorak 26. marta u prigradskom naselju Banjsko Polje kod Bora nestala je dvogodišnja devojčica Danka Ilić. Zbog ovoga je prvi put u Srbiji pokrenut sistem PRONAĐI ME! napravljen po uzoru na Amber Alert koji se koristi u Sjedinjenim Američkim Državama, a aktivira se odmah po nestanku deteta.

Devojčica Danka je nestala u 13.45 u naselju Banjsko polje (grad Bor) 26. marta. Ima smeđu kose, braon očiju, visine je oko 85 centimetara, na sebi je u trenutku nestanka imala ljubičaste pantalone, maslinasto zelenu jaknu, crne patike i kosu vezanu u rep. Ukoliko imate informacija, javite policiji na broj telefona 192.

Po prijavi nestanka na teren je izašla policija, vatrogasci i dobrovoljno-spasilačko društvo. Akciji su se priključili i građani Bora, prijatelji i porodica nestale devojčice.

Svi napušteni objekti u tom mestu su pregledani, a policija je ispitala sve "bezbednosno interesantne osobe", koje su ranije imale probleme sa zakonom.

General policije i pomoćnik direktora policije za specijalne i posebne jedinice Dejan Luković izjavio je da je istog trenutka kada su u Boru videli da ne mogu da pronađu devojčicu, u kratkom roku, naredbom ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića angažovana i žandermerija, kao i sva raspoloživa sredstva.

"Preko 150 pripadnika žandarmerije je bilo na terenu. Angažovane su snage uprave za tehniku Uprave kriminalističke policije, jedinice za obezbeđenje, sva ona sredstva, tehnika i ljudstvo za koje smatramo da bi toj situaciji dalo rezultate mi smo istog momenta angažovali", rekao je on drugog dana potrage.

Nakon 27 sati detaljne pretrage terena u potrazi devojčicom pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova obustavili su dalju pretragu, jer su svi dotadašnji rezultati ukazivali da se devojčica ne nalazi na ovom području površine od oko 10 kvadratnih kilometara.

Ovu infomraciju pukovnica Ministarstva unutrašnjih poslova u penziji Slavica Radovanović ocenila je tada kao podatak koji može da govori "da se ide u pravcu nekog pozitivnog rešavanja ovog slučaja“, jer se, kako navodi, policija bavi, pored fizičkog pretraživanja terena i operativnim radom.

Dva Specijalistička tima za spasavanje iz ruševina iz Beograda i Novog Sada, Sektora za vanredne situacije MUP-a su 29. marta detaljno pretražili tunel, podzemne kanale i šahte ukupne dužine oko 4,5 kilometara, u rejonu Banjskog Polja do grada Bora. Međutim, saopšteno je da nisu pronađeni nikakvi tragovi koji bi ukazali na to da se dvogodišnja Danka Ilić tu nalazila.

Zbog ovog slučaja u Srbiji je prvi put pokrenut sistem PRONAĐI ME! koji je namenjen za hitno obaveštavanje javnosti u slučaju nestanka maloletnog lica, koji će omogućiti brzu distribuciju informacija svim građanima preko entiteta nadležnih za informisanje javnosti, kada policija proceni da bi objavljivanje ove informacije u javnosti doprinelo pronalasku deteta.

Hitno obaveštavanje podrazumeva slanje poruke o nestanku maloletnog lica sa svim relevantnim informacijama i to prekidom TV i radio programa, slanjem SMS-a svim građanima preko njihovih mobilnih operatora, prikazima na ekranima na auto-putu, aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama.

Predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić je za Insajder, povodom prve upotrebe sistema "Pronađi me" rekao da kada su u pitanju SMS poruke da je postojala tehnička stvar na koju nije moglo da se utiče, a to je da je nemoguće izvesti da se u jednom momentu svi korisnici obaveste budući da je moguće poslati svega 50.000 poruka u jednom momentu. 

"Policija je nakon puštanja u rad sistema u oktobru odmah počela s njegovim unapređenjem“, navodi Jurić.  

Sistem "Pronađi me" sada se pre svega oslanja na obaveštavanje građana putem SMS poruka. 

Sistem "Pronađi me" u Srbiji je prvi takve vrste u regionu; u slučaju nestanka dvogodišnje Danke Ilić u borskom naselju Banjsko Polje sistem je aktiviran nekoliko sati posle prijave nestanka, posle čega su, u narednim satima, građani dobijali SMS poruke sa opisom nestale devojčice dobijali.

Šestog dana od nestanka, Interpol je raspisao žutu poternicu za devojčicom koja predstavlja globalno policijsko upozorenje za nestale osobe. Objavljuje se za žrtve otmica od strane roditelja, kriminalnih otmica (kidnapovanja) ili nestanke bez objašnjenja. Ova poternica može se koristiti i za pomoć u identifikaciji osobe koja nije u stanju da se sama identifikuje.

Teroristički napad u Moskvi

Nakon terorističkog napada u Korkus siti holu u petak, 22. marta u Moskvi, Istražni komitet Rusije saopštio je da je poginulo 144 ljudi, od čega je troje dece. Ljudi u kamuflažnim uniformama upali su u prizemlje Krokus siti hola i otvorili vatru iz automatskog oružja, nakog čega su bacili zapaljivu bombu, koja je izazvala požar u tržnom centru u okviru koga se nalazi koncertna sala.

Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je da je uhapšeno 11 osoba, a da su četvorica od njih bila direktno umešano u napad. Napadači su, kako je rečeno, poreklom iz Tadžikisatana, a u bežanju su nameravali da pređu ukrajinsku granicu.

Sud u Moskvi podigao je optužnicu za terorizam protiv četiri osumnjičena za napad na Krokus Siti Hol. Pritvor do 22. maja je određen Muhamedsobiru Fajzovu, Dalerdžonu Mirzojevu, Saidakramiju Račabalizodiju i Šamsidinu Fariduniju. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da su teroristički napad u Moskvi izveli "radikalni islamisti".

Državni komitet za nacionalnu bezbednost Tadžikistana uhapsio je nekoliko dana kasnije devet osoba za koje veruje da su povezani sa osumnjičenima za napad.

Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je da ne postoje dokazi da je Ukrajina umešana u napad na koncertnu dvoranu u Moskvi, a ovo je saopštila i Vlada SAD.

Sud Basmanskog okruga u Moskvi izdao je nalog za hapšenje u odsustvu šefa Službe bezbednosti Ukrajine Vasilija Maljuka, pod optužbom za terorizam. A direktor FSB-a Aleksandar Bortnikov izjavio je da iza terorističkog napada stoje Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Ukrajina.

Savetnik Bele kuće za državnu bezbednost, kontra-admiral Džon Kirbi izjavio je da su SAD poslale ruskim bezbednosnim službama pisano upozorenje na napad ekstremista i da su "besmislene" tvrdnje da je Ukrajina umešana u napad.

Putin je poželeo brz oporavak svim povređenima i rekao da će 24. mart biti Dan nacionalne žalosti u Rusiji zbog žrtava. Zastave su spuštene na pola koplja, zabavni događaji otkazani, a oglašavanje i emitovanje zabavnih programa na TV kanalima obustavljeno. 

Brojni zvaničnici širom sveta osudili su  napad.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sazvao je sednicu Saveta bezbednosti i rekao da ima više razloga zašto je sazvana, a da je neposredan povod napad u Moskvi.

Nakon održane sednice predsednik je izjavio da su sigurnost i bezbednost građana Srbije prioritet.

"Sačuvaćemo našu zemlju u veoma složenim geopolitičkim okolnostima. Zadaci podeljeni i biće izvršeni", napisao je Vučić na Instagramu "buducnostsrbijeav", nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. 

Ambasada Srbije u Rusiji i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekli su da nema informacija da je neko od stradalih ili povređenih državljanin Srbije.

"Pretnja je pretnja" - uvrede Dinku Gruhonjiću i blokada fakulteta

U mesecu kada je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pokrenula medijsku kampanju "Pretnja je pretnja", posvećenu sistemu prevencije i zaštiti novinara i medijskih radnika, novinar i profesor na Filozofskom fakultetu Dinko Gruhonjić dobio je pretnje ispisane na zidu zgrade u kojoj živi.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine zatražilo je od tužilaštva i policije da hitno procesuiraju odgovorne za "otvorene pretnje ubistvom" programskom direktoru te organizacije i univerzitetskom profesoru Dinku Gruhonjiću.

"Dinko-Šakiću za večni dom si spreman", napisano je na zidu kraj ulaznih vrata ćiriličnim slovima, uz potpis "Srpska Vojvodina".

Taj grafit nastavak višednevnih napada na Gruhonjića zbog montiranog snimka objavljenog na društvenim mrežama u kome, navodno, Gruhonjić veliča ustaškog zločinca Dinka Šakića.

Snimak su prenosili pojedini mediji i tabloidi, a na njega su reagovali i pojedini poslanici i funkcioneri vlasti, kao i studentske organizacije, dok je "Konzervativni pokret - Naši" zatražio je da se Gruhonjić izbaci sa Filozofskog fakulteta.

Neonacistički i grafiti mržnje protiv Gruhonjića na njegovom ulazu pojavili su se i 2020. godine, a bili su ispisani i neonacistički simboli svastika i keltski krst, uz poruku "Ratko Mladić srpski heroj".

Sam Gruhonjić smatra da napadi dolaze, kako kaže, sa vrha države.

“Ukoliko napad dolazi sa vrha države, a dolazi, vrlo je teško očekivati da državne institucije vas uzmu u zaštitu, te nam ne preostaje ništa drugo, nego da se samo organizujemo što smo već uradili i u smislu fizičke bezbednosti i u smislu široke međunarodne podrške koja nam stiže sa svih strana i na kojoj smo beskrajno, beskrajno zahvalni”, ocenio je za Insajder Dinko Gruhonjić.

Povodom pretnji smrću novinaru i univerzitetskom profesoru Dinku Gruhonjiću, a posle grafita sa pretećom porukom koji je osvanuo na ulazu u zgradu u kojoj Gruhonjić živi, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je navelo da je Tužilaštvo ovaj događaj kvalifikovalo kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti.

"U dosadašnjem predistražnom postupku, ovo Tužilaštvo je obavilo razgovor sa oštećenim Dinkom Gruhonjićem, a takođe je Policijskoj upravi Novi Sad podnet zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja sa naloženim merama i radnjama koje se imaju sprovesti u cilju otkrivanja učinioca navedenog krivičnog dela“, navelo je Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu za Insajder.

U Novom Sadu je održan skup podrške Gruhonjiću, a u okviru akcije skupa prekrečen je grafit mržnje ispisan u ulazu zgrade novinara Gruhonjića. 

Grafit su krečili građani i studenti Filozofskog fakulteta koji su pružili podršku profesoru, a među prisutnima je bila i Ana Lalić. 

Ipak, naredno jutro osvanuo je novi grafit na kome piše "Džabe si krečio! Liman" crvenom farbom.

Grupa profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pozvala je univerzitetske kolege i zaposlene da im se pridruže u sredu, 27. marta, na skupu podrške "Protiv progona nastavnika i za očuvanje akademskog integriteta i autonomije", kako bi pružili podršku Gruhonjiću.

Narednog dana, 28. marta organizovana grupa blokirala je Filozofski fakultet. 

Blokadu su najavili student prorektor Damjan Vakanjac i predsednica Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta Ivana Macak. Oni traže otkaz za novinara i profesora ovog fakulteta Dinka Gruhonjića. 

Grupa, predvođena studentom prodekanom Damnjanom Vakanjcem, nakon govora i čitanja citata tekstova Dinka Gruhonjića, ušla je u hol, a zatim su lancima i katancem zaključali ulaz, te vrata dodatno blokirali stolicama kako niko ne bi mogao da uđe ili izađe. 

Filozofski fakultet u Novom Sadu saopštio je da će obustaviti sve aktivnosti dok se ne steknu uslovi za neometani rad i pozvao Univerzitet u Novom Sadu da preuzme odgovornost za posledice postupanja parlamenta, kao univerzitetskog organa.

U petak, 29. marta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu održan je skup profesora i studenata zbog drugog dana blokade ovog fakulteta. Skup je organizovao Inicijativni odbor nastavnika Filozofskog fakulteta, a kako je javila reporterka Insajdera okupljenima su se obratili profesori koji su spremili da uruče knjige o slobodi govora grupi koja blokira fakultet.

Preporuka za prijem Kosova u Savet Evrope 

Komitet za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) odobrio je 27. marta preporuku izvestioca Dore Bakojani o prijemu Kosova u tu organizaciju i predložio da se Prištini uputi poziv za članstvo u Savet Evrope, objavljeno je na sajtu PSSE.

Komitet je pozdravio opširnu listu obaveza koju su predočile vlasti na Kosovu i istakle da bi "članstvo vodilo jačanju standarda u poštovanju ljudskih prava obezbeđujući pristup Evropskom sudu za ljudska prava za sve koji su pod jurisdikcijom Kosova". 

Tokom redovnog prolećnog zasedanja PSSE, preporuka Komiteta za politička pitanja i demokratiju naći će se pred poslanicima 46 država članica 18. aprila, kada će se i glasati o članstvu Kosova. 

Finalnu odluku o pristupanju Kosova toj organizaciji imaće Komitet ministara SE. 

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je odluka "sramotna i skandalozna", navodeći da predstavlja "dokaz kraja međunarodnog prava".

Za prijem u Savet Evrope Priština je morala da ispuni jedan uslov - da na osnovu odluke kosovskog Ustavnog suda još iz 2016. godine, manastiru Visoki Dečani vrati 24 hektara. 

Među ostalim uslovima, izdvajaju se dva, koja mora da ispuni tek kada postane punopravna članica: to su formiranje Zajednice srpskih opština, na šta se čeka već 11 godina - odnosno od potpisivanja Briselskog sporazuma, i preispitivanje odluke o eksproprijaciji zemljišta na severu Kosova i Metohije, čiji su vlasnici Srbi, a na kome je kosovska policija izgradila baze.

Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve potvrdila je 20. marta da je ovlašćeni predstavnik manastira Visoki Dečani u Centralnom katastru Kosova u Prištini dobio uredan katastarski izvod sa svom imovinom manastira Dečani, uključujući i 24 hektara.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je da Srbija ne blefira i da ukoliko Savet Evrope (SE) prekrši statut i svoje vrednosti, Srbija zaista "i ne treba da bude deo takvog licemerja i šarade". 

Povod za to je bila objava poslanice Evropskog parlamenta i stalnog izvestioca za Kosovo Viole fon Kramon koja je prethodno na društvenoj mreži X napisala da su navodi da će Srbija napustiti SE ukoliko Kosovo bude primljeno u tu organizaciju, blef i dodala da će članice SE same odlučiti koga će prihvatiti. 

U slučaju povlačenja članstva, zemlja više ne bi imala ni obavezu da poštuje odluke Evropskog suda za ljudska prava, kojem se obraćaju i građani Srbije.

Još neke od obaveza Srbije prema svojim građanima, koje su definisane Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a koje je Srbija dužna da ispunjava već dvadeset godina - koliko je članica Saveta Evrope - su neprikosnoveno pravo na život i, posledično, ukidanje smrtne kazne, zabrana diskriminacije i mučenja, zabrana ropstva i prinudnog rada, garantovanje slobode izražavanja, misli, savesti i veroispovesti, poštovanje prava na pravično suđenje.

Nekadašnji diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Srećko Đukić, gostujući u emisiji Marker razgovor, rekao je da bi bila strahovita greška Srbije da izađe iz Saveta Evrope, te da bi to značilo zaustavljanje evropskih integracija, zamrzavanje investicija i mogući povratak viznog režima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je petak 29. marta, da je spreman da razgovara sa predstavicima svih političkih stranaka, predstavnicima skupštinske većine i Vlade Srbije kakva bi trebalo da bude reakcija države na prijem Kosova u Savet Evrope.

“Reakcija treba da bude snažna, ozbiljna i odgovorna, ali ne želim da kažem šta bi trebalo da bude odgovor na ono što će se dogoditi 11. maja, jer ne želim da ograničim manevarski prostor Srbiji u narednih mesec i po dana”, rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

Smrt u zatvoru u Padinskoj skeli

Sedamdesetčetvorogodišnji muškarac, koji je služio kaznu zatvora od 30 dana u Padinskoj skeli, preminuo je usled psihičkog, fizičkog i seksualnog zlostavljanja trojice zatvorenika s kojima je delio ćeliju. 

Nešto više od mesec dana od smrti zatvorenika u Padinskoj skeli, Više javno tužilaštvo je, početkom marta, dobilo obdukcijski nalaz, posle čega je saslušao trojicu osumnjičenih. 

Kako je saopštilo Više javno tužilaštvo, dežurni javni tužilac je 4. februara obavešten o smrti S. B. nakon čega je naložio da se obavi obdukcija sa toksikologijom, koja je završena 8. marta i koja je pokazala da je umro nasilnom smrću.

Trojica osumnjičenih su saslušani u tužilaštvu 14. marta, gde se Srećko S. branio ćutanjem, dok su Saša S. i Dalibor P. izneli svoju odbranu.

Svi osumnjičeni, kao i oštećeni, su izdržavali kazne zatvora zbog učinjenih prekršaja, a osumnjičenima je određen pritvor da ne bi u kratkom vremenskom periodu ponovili krivično delo.

Po nalogu Tužilaštva policija će razgovarati i sa četvoro zaposlenih u zatvorskoj Službi za obezbeđenje i Službi za zdravstvenu zaštitu. Na osnovu policijskoj izveštaja, Tužilaštvo saopštava da će odlučiti ima li osnova za njihovo procesurianje zbog smrti zatvorenika.

Mesec i po posle smrti sedamdesetčetvorogodišnjeg zatvorenika, koji je zlostavljan, a tek dan nakon što su mediji preneli tu vest, oglasilo se i Ministarstvo pravde koje je saopštilo da je protiv odgovornih u zatvoru u Padinskoj Skeli pokrenut postupak unutrašnje kontrole i postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti, a da je upravnik zatvora smenjen.

Nekadašnji zamenik direktora uprave za izvršenje zatvorskih sankcija Damir Joka gostujući u emisiji Marker istakao je da je prosto nemoguće da služba obezbeđenja nije znala za maltretiranje osuđenika u zatvoru u Padinskoj Skeli i da je "ovo slučaj klasičnog zanemarivanja dužnosti i obaveza rada službe obezbeđenja".

"Isključiva odgovornost za ovakvu situaciju je na službi obezbeđenje tim pre što je reč o prekršajno kažnjenom licu. Za prekršajno kažnjeno lice postoje druge procedure u zatvoru. Oni nisu podvrgnuti tom psihosocijalnom tretmanu kao osuđena lica i na njih se stoga aspekta obraća manja pažnja. Ali sa aspekta obezbeđenja mora biti apsolutna pažnja kako prema njima, tako i prema osuđenim licima", objašnjava Joka. 

Novi izbori u Beogradu, nova predsednica Skupštine, Vučević mandatar

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 2. marta da je predstavnicima beogradskog odbora Srpske napredne stranke savetovao da je važno da se ide na nove izbore u Beogradu. 

Sa tim se složio i odbornik Socijalističke partije Srbije (SPS) u Skupštini Beograda Toma Fila, koji je i predsedavajući gradskom skupštinom kao najstariji odbornik. 

Fila je naveo i da je to bolje nego da se formira vlast pod sumnjom da je neko dobio "šestocifrenu sumu" da podrži vlast naprednjaka i socijalista.

Socijalistička partija Srbije (SPS) saopštila je da je na sednici Izvršnog odbora Gradskog odbora SPS u Beogradu 3. marta, doneta odluka da socijalisti na beogradskim izborima nastupe zajedno sa Srpskom naprednom strankom (SNS).

"Izražena je puna opredeljenost da na izborima SPS nastupi zajedno sa SNS dajući pun doprinos daljem razvoju Srbije i Beograda. Pobeda na predstojećim izborima u Beogradu, uslov je očuvanja političke stabilnosti države i zaštite nacionalnih interesa", naveli su tada u saopštenju. 

S druge strane predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio je SNS-u da lista za izbore ponovo nosi njegovo ime.

"Ja, ukoliko vi budete hteli, spreman sam da vam pomognem. Ukoliko niste zainteresovani, hvala vam na podršci do sada", rekao je Vučić obraćajući se naprednjacima na sasatanku beogradskog odbora SNS u voždovačkom centru Šumice 3. marta.

Kada je reč o opoziciji poslanik i kopredsednik Zeleno levog fronta Radomir Lazović ocenio je da bi koalicija Srbija protiv nasilja trebalo da usaglasi blizak zajednički nastup na izborima sa koalicijom NADA, ali u dve kolone - građanskoj i desnoj i uz podršku javnih ličnosti i svih onih kojima je, kako je rekao, stalo do budućnosti Beograda i Srbije.

Lazović je ocenio da bi se na taj način i ljudima kojima je bliža konzervativna i desna politika, ponudilo da glasaju za opoziciju koja nije u saradnji sa vlašću.

Beogradski izbori biće održani 2. juna.

Ko je kandidat za predsednika Skupštine saznali smo 6. marta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je nakon sednice Srpske napredne stranke da će to biti dosadašnja premijerka Ana Brnabić koja je ocenila da će to za nju biti veliki izazov i da mora „mnogo da uči“.

Iako je predsednik Srbije obećao na istoj konferenciji da će predlog za mandatra saopštiti za sedam do deset dana, to smo saznali tek 30. marta. Vučić je u Instagram postu objavio da je predložio da mandatar za sastav nove Vlade bude Miloš Vučević, predsednik SNS-a i ministr odbrane u prethodnoj Vladi Srbije.

Vučević je kedan od najbližih saradnika predsednika Srbije, u tri mandata zaredom je bio gradonačelnik Novog Sada što se, kako ističe u biografiji, nije desilo nikada u istoriji tog grada.

Mandatar za sastav Vlade Srbije je rođen u Novom Sadu, gde je završio osnovnu školu, a potom gimnaziju u Bačkom Petrovcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u rodnom gradu, posle čega je služio vojni rok u Vranju i Gnjilanu.

Izvor: Insajder