Pogoršan položaj civilnog društva u Srbiji: Učestali napadi i sistemski pritisak na aktiviste (VIDEO)
Položaj civilnog društva u Srbiji iz godine u godinu je sve lošiji. U izveštaju Globalnog saveza organizacija civilnog društva Civikus, Srbija je - petu godinu zaredom - označena kao zemlja u kojoj se opstruira rad građanskog društva. Samo prošle godine je, na svaka tri dana, zabeleženo kršenje osnovnih sloboda - odnosno ukupno 131 slučaj. Situacija je ove godine još lošija; do početka decembra zabeleženo je 180 takvih slučajeva.
Izdajnici, strani plaćenici, neprijatelji države - to su samo neke etikete koje predstavnici vlasti dodeljuju civilnom društvu u Srbiji. To, kažu predstavnici civilnog društva, inspiriše nasilje, što potvrđuje i stanje na terenu - iz godine u godinu beleži se veće kršenje i ugrožavanje osnovnih sloboda građana - sloboda izražavanja, sloboda okupljanja i sloboda udruživanja.
"Beležimo stalan porast slučajeva pritisaka i verbalnih napada, a ono što naročito zabrinjava jeste povećanje broja fizičkih napada na novinare, aktiviste i predstavnike civilnog društva. Gotovo više da nema organizacije civilnog društva, bez obzira u kom sektoru ili polju da deluje a da se ne suočava sa nekim vidom pritiska", izjavila je za Marker Alma Mustajbašić iz Građanskih inicijativa.
Predstavnici civilnog društva u Srbiji, pokazuje istraživanje Građanskih inicijativa, česte su mete verbalnih ali i fizičkih napada, pretnji smrću, i napada na njihovu imovinu. Kao primer se ističe sukob policije i privatnog obezbeđenja sa aktivistima na novosadskom Šodrošu, koji su protestovali zbog seče drveća radi izgradnje mosta.
"Jedan od velikih problema je što institucije u Srbiji često ne reaguju na napade i ne samo da ne reaguju, već i nekada vrše i dodatan pritisak na građane kroz emitovanje krivičnih i prekršajnih prijava protiv onih koji učestvuju u protestima. Tako je prošle Ministarstvo unutrašnjih poslova emitovalo masovne prekršajne prijave protiv svih onih koji su učestvovali u blokadama i protestima, što je jedan od sistemskih vidova nasilja i gušenja slobode izražavanja", rekla je Mustajbašić.
Pravosudni problemi tu ne prestaju. Srbija je na 10. mestu među 50 država Evrope po strateškim tužbama protiv učešća javnosti, takozvanim SLAPP tužbama. Mete tih tužbi najčešće su istraživački novinari i aktivisti.
"Cilj ovakvih tužbi jeste da iscrpi tuženu stranu i u smislu iscrpljivanja finansijskih resursa, ali i nematerijalnih resursa. Tako da, aktivisti i novinari onda posle ne mogu da se bave svojom profesijom jer moraju da posvete dugim i iscrpljujućim sudskim procedurama i to je jedan od načina na koji se oni odvraćaju od njihovog delovanja i kritičkog istupanja u javnosti", navela je Mustajbašić.
Srbija je od prošle godine na listi za praćenje Globalnog saveza organizacija civilnog društva CIVICUS zbog, kako se navodi, "brzog pada građanskih sloboda", a posle pokušaja vlasti da, iz bezbednosnih razloga, zabrani šetnju u okviru Evroprajda.
"Zabrana Evroprajda je bila samo jedan od mnogih primera kako pravna država ne funkcioniše, kako su građanska prava tu proizvoljno i kako vlada može da ih krši po potrebi. Ono što je zabrinjavajuće je da je u celom tom cirkusu učestvovao određeni broj ljudi iz civilnog društva, koji nisu stali na stranu države nego su stali na stranu vlade", izjavio je za Marker aktivista Marko Mihailović.
Uloga civilnog društva u demokratskim državama, pored ostalog, jeste da bude kontrolni mehanizam i da štiti ljudska prava i vladavinu prava. I pored svih pritisaka i izazova, ističu sagovornici Markera, civilno društvo u Srbiji je motivisano da radi u interesu građana, posebno ono što bi trebalo, a često ne rade, državne institucije.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.