Anđelić za Marker: Mađarska je deo EU kluba i zato može da vodi svoju politiku, Srbiji neophodno opredeljivanje (VIDEO)
Visoki predstavnik EU okupio je u Njujorku lidere Zapadnog Balkana i poručio im da ih smatra budućim članicama Unije. Na pitanje koliko je to realno i da li je Generalna skupština Ujedinjenih nacija pravo mesto za takve poruke, Neven Anđelić, profesor međunarodnih odnosa i ljudskih prava na londonskom Ridžent univerzitetu, za Marker kaže da je prilično skeptičan kada dolazi do njihovog okupljanja od strane Evropske unije.
”EU je gotovo celu jednu deceniju bila uspavana što se tiče Zapadnog Balkana. Još od globalne finansijske krize 2007/8. godine, pa narednioh desetak godina bili su neaktivni i nisu pokazivali nikakav izraziti interes. Sve se počelo menjati kada su primetili da neke druge sile, prvenstveno Rusija, imaju neke svoje interese na Zapadnom Balkanu. Da je i Kina prisutna na ekonomski način. Velika izbeglička kriza iz 2015. godine konačno je probudila EU i Zapad da bi trebalo nešto da urade - Šta bi se moglo uraditi? To je sve za sada u sklopu obećanja”, kaže Anđelić.
Anđelić dodaje da su za dve zemlje koje su u procesu pregovora, Srbiju i Crnu Goru, ti pregovori zastali, da su Severna Makedonija i Albanija zvanično započele pregovore, ali da se oni zapravo ne dešavaju, da je BiH dobila status kandidata bez obzira što nije ispunila nijedan od 14 prioriteta koje joj je EU zadala, te naglašava slučaj Kosova koje pet zemalja EU ne priznaje kao nezavisnu državu.
”Sve to treba gledati i u kontekstu ruskog napada na Ukrajinu, kada su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata, uprkos tome što ne zadovoljavaju osnovne uslove. Posle Rusije, Ukrajina je najkorumpiranija zemlja u Evropi. Bez obzira na sve to, iz politčkih razloga i iz interesa Zapada i EU, oni daju te kandidatske statuse i samim tim omalovažavaju osnovne vrednosti porodice liberalnih demokratija, što bi Unija u osnovi trebalo da bude”, kaže profesor Anđelić.
Profesor Anđelić smatra da Srbija, zbog neuvođenja sankcija Rusiji, sebe izoluje iz evro-atlantskih integracija i da će njena pozicija biti sve teža ukoliko se u međuvremenu be promeni nešto unutar same Srbije i što se tiče njenog odnosa prema Ukrajini I Rusiji.
“Mađarska je, na neki način, enfant terrible Evropske Unije, što se tiče odnosa prema Rusiji, a Viktor Orban što se tiče pogleda na liberalnu i neliberalnu demokratiju. Srpski predsednik se pozicionira slično, međutim, on je van kluba i nije u istoj situaciji kao Orban, i EU I NATO ne mogu sebi dozvoliti da izgube Mađarsku koja je bitna zemlja. Ne zaboravimo da Budimpešta još uvek nije ratifikovala prijem Švedske u NATO. Imamo nadolazeće izbore u Slovačkoj i Poljskoj, čiji će rezultati dati nove odgvore koliko je EU jedinstvena", kaže on.
Anđelić naglašava da zemlje van EU moraju biti poslušnice.
"Mađarska I Poljska su se drugačije ponašale pre ulaska u EU. Tek nakon što su se etablirale unutar saveza, počele su da vode neku svoju, prvenstveno nacionalnu politiku. Srbija vodi politiku koja podseća na Pokret nesvrstanih, a Hladni rat više ne postoji i sada je neka druga situacija, pa mislim da je opredeljivanje neophodno”, zaključuje profesor Anđelić.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.