Sankcije NIS-u: Podsećanje na istraživanje Insajdera o spornom energetskom sporazumu

Kroz višemesečno istraživanje, Insajder je ukazao na ključne probleme. 

Dvesta miliona do pola milijarde evra u budžetu Srbije svake godine, više od dve hiljade novih radnih mesta, posao za desetine građevinskih firmi, ekonomski bum i ulazak Srbije u unosne poslove sa transportom prirodnog gasa – obećanja su koja su pratila potpisivanje energetskog Sporazuma, kojim se Srbija obavezala na saradnju sa Rusijom u oblasti gasne i naftne privrede. 

Istovremeno gotovo svi dokumenti o ulaganju novca u osnivanje novih srpsko- ruskih firmi nose oznaku tajnosti. U istraživanju koje je trajalo skoro godinu dana novinari Insajdera došli su do desetina poverljivih ugovora koje su prethodnih godina potpisivali predstavnici vlasti, do rešenja Vlade Srbije o ulaganjima vrednim milione evra, zapisnika sa sednica odbora javnih preduzeća čija je obaveza bila da vode brigu o imovini građana.

Insajder je u serijalu u drugoj epizodi naveo i zašto je Srbija dovedena u situaciju skoro potpune energetske zavisnosti, koja je uloga predstavnika države u tome što su u jednom trenutku uveli posrednika pa mu potom dali sve beneficije, ko je dozvolio da se posrednički posao obavlja u neregulisanim odnosima, a na štetu Javnog preduzeća Srbijagas kao i na koje račune odlaze milionske provizije dok Srbija zapravo plaća skup gas.

Prema tadašnjem istraživanju Insajdera, Srbijagas je sa privatnim firmama ugovorio radove vredne najmanje 240 miliona evra za izgradnju mreže tih gasovoda širom Srbije. Rukovodstvo javnog preduzeća najavljivalo je da će Srbija prolazak Južnog toka sačekati gotovo potpuno gasifikovana.

U poslednjoj epizodi serijala "Insajder: Energetski (ne)sporazum" objašnjeno je šta je sve prodato uz NIS, koliko je ubrzano korišćenje domaćih rezervi kao i ko je, kako i zbog čega u direktnim pregovorima, daleko od očiju javnosti, pristao na dokumente kojima se izlazilo u susret ruskoj strani. Kako otkriva Insajder prodaja Naftne industrije Srbije za 400 miliona evra uz obavezu investiranja od 500 miliona evra, značila je između ostalog, prodaju prava na korišćenje domaćih rezervi nafte i gasa.

Ni osam godina od prodaje NIS-a Srbija nije utvrdila šta je prodala

Takođe, prema istraživanju Insajdera, Vlada Srbije i nadležne institucije ni 2016. godine nisu utvrdile detaljan spisak imovine koju su predstavnici države, zajedno s većinskim udelom u nacionalnoj naftnoj kompaniji, prodali ruskom Gazpromnjeftu 2008. Umesto toga, Vlada je tih poslednjih osam godina svojim zaključcima prenela u vlasništvo NIS-a stotine objekata.

Podsećamo, Insajder je pitao 2018. zašto NIS i dalje plaća rudnu rentu manje nego što je zakonom propisano.

Rudna renta, odnosno naknada za korišćenje prirodnih bogatstava, u Srbiji po zakonu iznosi sedam odsto, osim za NIS koji plaća tri odsto.

Ovu povlasticu većinski ruski NIS dobio je na osnovu Sporazuma Srbije i Rusije iz januara 2008, uz ograničenje da će povlastica važiti dok svi projekti iz Sporazuma ne dostignu isplativost. 

Dok NIS iz godine u godinu beleži profit, prvenstveno zahvaljujući ubrzanoj eksploataciji domaćih rezervi nafte i gasa uz jednu od najnižih rudnih renti na svetu, nadležne institucije države ne postavljaju pitanje ukidanja ove povlastice, iako bi to značilo veći prihod za budžet. 

Potencijalna rešenja

I dok vlast u Srbiji uverava građane da nema razloga za brigu, energetski analitičari razmatraju različite scenarije, uključujući mogućnost nacionalizacije NIS-a. 

Međutim, ovakav potez bio bi veoma složen zbog međunarodnih posledica i obaveza prema ruskim partnerima. 

Kao alternativa navodi se promena vlasničke strukture, ali ona zahteva saglasnost američkog Ministarstva finansija, što dodatno komplikuje proces.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je potrebno još neko vreme kako bi se Srbiji razjasnile nejasnoće o najnovijim američkim sankcijama prema Rusiji, koje pogađaju i NIS, zbog čega će se sačekati sa razgovorima sa Moskvom, dodajući da Srbija neće otimati ničiju imovinu.

"Moramo da znamo tačno šta su uslovi, pa ćemo moći da razgovorima sa ruskom stranom. Molio sam da nam rokovi budu nešto duži, fleksibilniji, rekao je Vučić posle razgovora sa američkim diplomatom Ričardom Vermom.  Postavili smo pet pitanja i očekujemo u pisanoj formi odluke, zbog čega moramo sačekati sedam do 10 dana da razgovaramo sa SAD da vidimo sadržaj paketa sankcija da bismo mogli da se obratimo Rusima i da vidimo šta nam je činiti, naglasio je Vučić.  Biće nafte, benzina, svih derivata, ali mi da otimamo nečiju imovinu, nećemo, platićemo cenu", rekao je Vučić.

Predsednik Vučić je poručio da će Vlada Srbije nastojati da pregovara s američkim i ruskim partnerima kako bi našla kompromisno rešenje koje će zaštititi interese Srbije i njenih građana. Istakao je da neće biti nestašica goriva niti energetske katastrofe, ali dugoročni efekti ovakvih sankcija ostaju neizvesni.

Podsećanje na greške iz prošlosti

Istraživanje Insajdera kroz serijal "Energetski (ne)sporazum“ jasno pokazuje kako se politički i ekonomski interesi iz prošlosti sada reflektuju na svakodnevni život građana. 

Nepovoljni ugovori, netransparentne odluke i nedostatak dugoročne strategije stavili su Srbiju u ne baš dobru poziciju.

 Izvor: Insajder