<article>Birališta će biti otvorena do 19 časova kada završava i <a href="https://insajder.net/prenosimo/predizborna-tisina-uoci-parlamentarnih-izbora-u-hrvatskoj">izborna tišina</a>. Nacionalne televizije najavile su da će odmah po zatvaranju biračkih mesta objaviti rezultate prvih izlaznih anketa.Većina stranačkih lidera i članova aktuelne vlade u tehničkom mandatu je na biračka mesta ižašla u ranim jutarnjim satima, a na nekim biralištima karakteristični su redovi građana.  I izborni dan obeležile su optužbe lidera HDZ i aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i predsednika Republike Zorana Milanovića, pretendenta na premijersku poziciju u novoj vladi, o kršenju izborne tišine.   Da kršenja izborne tišine ima, upozorilo je i Državno izborno poverenstvo saopštenjem o pravilima ponašanja medija.Reč je o jednim od <a href="https://insajder.net/prenosimo/izbori-u-hrvatskoj-ni-hdz-ni-sdp-ne-mogu-bez-treceg-uticaj-na-odnose-sa-srbijom-ne-promenjen">najneizvesnijih parlamentarnih izbora </a>zahvaljujući predsedniku Zoranu Milanoviću koji je neočekivanom najavom da će biti kandidat za premijera opozicione Socijaldemokratske partije doveo u pitanje gotovo siguran treći mandat aktuelnog premijera i predsednika HDZ Andreja Plenkovića.Predizborne ankete predviđaju da će HDZ biti uverljivi relativni pobednik, dok je koalicija levog centra "Reke pravde" koju vodi SDP, na drugom mestu.Iako analitičari daju veću prednost Plenkoviću da formira vladu, nijedna stranka neće to moći da učini samostalno, pa će formiranje vlade zavisiti o postizbornim koalicijama. Najvažnije stranke levice i desnice najavile su uoči izbora da neće koalirati s HDZ.<h2>Milanović iznenadio javnost i učinio izbore neizvesnim</h2>Od izbora koji su pre nekoliko meseci izgledali vrlo predvidljivi, ulaskom u izbornu utakmicu Milanovića, poznatog po oštroj retorici i stilu, oni su postali zanimljivi i bitno drugačiji od svih dosadašnjih.<figure><amp-img width="5224" height="3575" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240417070440_ec94bae9f84982761bd96e95eaac394ab1ffb6add15d668bffdfc48f1a439e8f.jpg"></amp-img><figcaption>Hrvatski predsednik Zoran Milanović, foto: Tanjug/Hina/Mladen Volarić </figcaption></figure>Ustavni sud zabranio je Milanoviću da se kandiduje za poslanika na listi SDP, jer nije podneo ostavku na mesto predsednika. Iako zbog zabrane nije učestvovao na predizbornim skupovima SDP, Milanović je u gotovo svakodnevnim izjavama novinarima i objavama na društvenim mrežama kritikovao HDZ zbog niza korupcijskih afera, pozivao građane da glasaju za bilo koju stranku osim za HDZ i Plenkovića i najavljivao da će kao kandidat SDP, čiji je nekada bio predsednik, sastaviti vladu nacionalnog spasa. Osim premijerskom kandidaturom, Milanović je javnost iznenadio i izborom srede za održavanje izbora budući da su gotovo svi izbori, osim 2000. bili nedeljom. Zbog izbora je danas u Hrvatskoj neradni dan.Pravo glasa na ovim izborima ima oko 127.000 birača manje nego pre četiri godine, a za izbore je otvoreno oko 6.500 biračkih mesta. S prebivalištem u Hrvatskoj je 3,51 miliona birača, a aktivno registrovanih birača u inostranstvu je ukupno 222.300, najviše u susednoj BiH. U inostranstvu se glasa dva dana, a birališta su otvorena u utorak.Na izborima se bira 151 poslanik, od kojih 140 u deset izbornih jedinica u Hrvatskoj, u svakoj po 14 poslanika.Tri poslanika bira se u posebnoj, 11. Izbornoj jedinici, koja obuhvata birače bez prebivališta u Hrvatskoj, odnosno dijasporu. U inostranstvu se glasa dva dana.U 12. Izbornoj jedinici bira se osam poslanika nacionalnih manjina, od kojih su tri srpska. Kao i ranijih godina, očekuje se da će ta tri mesta osvojiti Samostalna demokratska srpska stranka koja je dosad bila deo vladajuće koalicije na čelu s HDZ.  <h2>Prepodne znatno veća izlaznost nego na parlamentarnim izborima pre četiri godine</h2>U Hrvatskoj je prepodne na birališta izašlo znatno više birača nego na parlamentarnim izborima pre četiri godine, objavila je u sredu Državna izborna komisija.Na izborima za 11. saziv Sabora Hrvatske, do 11.30 glasalo je 24,18 odsto birača ili njih nešto manje od 750.000. Pravo glasa ima oko 3, 7 miliona birača, od kojih u Hrvatskoj oko 3,51 miliona. Na pojedinim biračkim mestima u Zagrebu stvaraju se redovi, posebno na biračkom mestu na kojem glasaju oni bez prebivališta u Zagrebu. Na prošlim parlamentarnim izborima u julu 2020. na birališta je do 11.30 izašlo 18,09 odsto birača, odnosno njih oko 620.000. To je bilo manje za oko 20.000 u odnosu na izbore za poslanike 2016, objavila je Državna izborna komisija. Izlaznost na poslednjim parlamentarnim izborima pre četiri godine, u jeku pandemije koronavirusa, bila je 46,9 odsto.<h2>Do 16.30 sati na izbore u Hrvatskoj izašlo 50,60 odsto upisanih birača</h2>Do 16.30 sati na parlamentarne izbore u Hrvatskoj izašlo je 50.60 odsto birača upisanih u birački spisak, saopštilo je Državno izborno poverenstvo.  Izbore su obeležili manji incidenti i kršenje izborne tišine.  Oko 6.000 birača danas nije moglo da obavi svoju građansku dužnost zbog toga jer nisu bili u biračkom spisu jer nisu imaii važeće lične karte. Ipak, svima njima je omoguće da glasaju tako što im je na licu mesta izdavana tzv. "plava" potvrda. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ove godine neočekivano je odredio sredu za dan izbora. Izbori su dosad uglavnom bili nedeljom, osim izbora 2000. kada su bili u ponedeljak. U Hrvatskoj će birališta biti otvorena do 19 časova, kada završava izborna tišina. U inostranstvu se glasa dva dana, u utorak i sredu. Izvor: Beta, Tanjug</article>

Birališta će biti otvorena do 19 časova kada završava i <a href="https://insajder.net/prenosimo/predizborna-tisina-uoci-parlamentarnih-izbora-u-hrvatskoj">izborna tišina</a>. Nacionalne televizije najavile su da će odmah po zatvaranju biračkih mesta objaviti rezultate prvih izlaznih anketa. Većina stranačkih lidera i članova aktuelne vlade u tehničkom mandatu je na biračka mesta ižašla u ranim jutarnjim satima, a na nekim biralištima karakteristični su redovi građana.   I izborni dan obeležile su optužbe lidera HDZ i aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i predsednika Republike Zorana Milanovića, pretendenta na premijersku poziciju u novoj vladi, o kršenju izborne tišine. &nbsp;  Da kršenja izborne tišine ima, upozorilo je i Državno izborno poverenstvo saopštenjem o pravilima ponašanja medija. Reč je o jednim od <a href="https://insajder.net/prenosimo/izbori-u-hrvatskoj-ni-hdz-ni-sdp-ne-mogu-bez-treceg-uticaj-na-odnose-sa-srbijom-ne-promenjen">najneizvesnijih parlamentarnih izbora </a>zahvaljujući predsedniku Zoranu Milanoviću koji je neočekivanom najavom da će biti kandidat za premijera opozicione Socijaldemokratske partije doveo u pitanje gotovo siguran treći mandat aktuelnog premijera i predsednika HDZ Andreja Plenkovića. Predizborne ankete predviđaju da će HDZ biti uverljivi relativni pobednik, dok je koalicija levog centra "Reke pravde" koju vodi SDP, na drugom mestu. Iako analitičari daju veću prednost Plenkoviću da formira vladu, nijedna stranka neće to moći da učini samostalno, pa će formiranje vlade zavisiti o postizbornim koalicijama. Najvažnije stranke levice i desnice najavile su uoči izbora da neće koalirati s HDZ. <h2>Milanović iznenadio javnost i učinio izbore neizvesnim</h2> Od izbora koji su pre nekoliko meseci izgledali vrlo predvidljivi, ulaskom u izbornu utakmicu Milanovića, poznatog po oštroj retorici i stilu, oni su postali zanimljivi i bitno drugačiji od svih dosadašnjih.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240417070440_ec94bae9f84982761bd96e95eaac394ab1ffb6add15d668bffdfc48f1a439e8f.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240417070440_ec94bae9f84982761bd96e95eaac394ab1ffb6add15d668bffdfc48f1a439e8f" data-rendition-name="original" width="5224" height="3575" loading="lazy" alt="Zoran Milanović "> <figcaption>Hrvatski predsednik Zoran Milanović, foto: Tanjug/Hina/Mladen Volarić </figcaption> </figure>  Ustavni sud zabranio je Milanoviću da se kandiduje za poslanika na listi SDP, jer nije podneo ostavku na mesto predsednika. Iako zbog zabrane nije učestvovao na predizbornim skupovima SDP, Milanović je u gotovo svakodnevnim izjavama novinarima i objavama na društvenim mrežama kritikovao HDZ zbog niza korupcijskih afera, pozivao građane da glasaju za bilo koju stranku osim za HDZ i Plenkovića i najavljivao da će kao kandidat SDP, čiji je nekada bio predsednik, sastaviti vladu nacionalnog spasa. Osim premijerskom kandidaturom, Milanović je javnost iznenadio i izborom srede za održavanje izbora budući da su gotovo svi izbori, osim 2000. bili nedeljom. Zbog izbora je danas u Hrvatskoj neradni dan. Pravo glasa na ovim izborima ima oko 127.000 birača manje nego pre četiri godine, a za izbore je otvoreno oko 6.500 biračkih mesta. S prebivalištem u Hrvatskoj je 3,51 miliona birača, a aktivno registrovanih birača u inostranstvu je ukupno 222.300, najviše u susednoj BiH. U inostranstvu se glasa dva dana, a birališta su otvorena u utorak. Na izborima se bira 151 poslanik, od kojih 140 u deset izbornih jedinica u Hrvatskoj, u svakoj po 14 poslanika. Tri poslanika bira se u posebnoj, 11. Izbornoj jedinici, koja obuhvata birače bez prebivališta u Hrvatskoj, odnosno dijasporu. U inostranstvu se glasa dva dana. U 12. Izbornoj jedinici bira se osam poslanika nacionalnih manjina, od kojih su tri srpska. Kao i ranijih godina, očekuje se da će ta tri mesta osvojiti Samostalna demokratska srpska stranka koja je dosad bila deo vladajuće koalicije na čelu s HDZ. &nbsp; <h2>Prepodne znatno veća izlaznost nego na parlamentarnim izborima pre četiri godine</h2> U Hrvatskoj je prepodne na birališta izašlo znatno više birača nego na parlamentarnim izborima pre četiri godine, objavila je u sredu Državna izborna komisija. Na izborima za 11. saziv Sabora Hrvatske, do 11.30 glasalo je 24,18 odsto birača ili njih nešto manje od 750.000. Pravo glasa ima oko 3, 7 miliona birača, od kojih u Hrvatskoj oko 3,51 miliona. Na pojedinim biračkim mestima u Zagrebu stvaraju se redovi, posebno na biračkom mestu na kojem glasaju oni bez prebivališta u Zagrebu. Na prošlim parlamentarnim izborima u julu 2020. na birališta je do 11.30 izašlo 18,09 odsto birača, odnosno njih oko 620.000. To je bilo manje za oko 20.000 u odnosu na izbore za poslanike 2016, objavila je Državna izborna komisija. Izlaznost na poslednjim parlamentarnim izborima pre četiri godine, u jeku pandemije koronavirusa, bila je 46,9 odsto. <h2>Do 16.30 sati na izbore u Hrvatskoj izašlo 50,60 odsto upisanih birača</h2> Do 16.30 sati na parlamentarne izbore u Hrvatskoj izašlo je 50.60 odsto birača upisanih u birački spisak, saopštilo je Državno izborno poverenstvo.   Izbore su obeležili manji incidenti i kršenje izborne tišine.   Oko 6.000 birača danas nije moglo da obavi svoju građansku dužnost zbog toga jer nisu bili u biračkom spisu jer nisu imaii važeće lične karte.&nbsp; Ipak, svima njima je omoguće da glasaju tako što im je na licu mesta izdavana tzv. "plava" potvrda. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ove godine neočekivano je odredio sredu za dan izbora. Izbori su dosad uglavnom bili nedeljom, osim izbora 2000. kada su bili u ponedeljak. U Hrvatskoj će birališta biti otvorena do 19 časova, kada završava izborna tišina. U inostranstvu se glasa dva dana, u utorak i sredu. Izvor: Beta, Tanjug

Prenosimo

Glasačko mesto u Zagrebu Foto: Tanjug/AP Photo/Darko Vojinović

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Izbori

Hrvatska

U Hrvatskoj se održavaju parlamentarni izbori

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

U Hrvatskoj se održavaju parlamentarni izbori

Tagovi: