<p>Kroz istoriju, formalno nisu svi nosili titulu gradonačelnika. Tokom 19. i 20. veka, čelni ljudi Beograda bili su - upravitelji varoši u kneževskoj i kraljevskoj Srbiji, a tokom socijalizma nosili su funkciju predsednici opštine i predsednici Skupštine grada.&nbsp;</p> <p>Neki beogradski gradonačelnici su uspeli da uđu u istoriju i da se o njima danas priča, a najveći broj njih danas je tek ime na papiru. Razlozi za neuspeh su brojni - ratovi, siromaštvo, sankcije, unutrašnje političko previranje. A pojedini, na toj funkciji, jednostavno se nisu snašli. Prosečno, mandat gradonačelnika je<a href="https://insajder.net/prenosimo/gradonacelnik-beograda-aleksandar-sapic-podneo-ostavku"> trajao oko 2,5 godine</a>.&nbsp;</p> <h2>Upravitelji varoši</h2> <p>Zvanično, Beograd 25. aprila 1841. godine postaje prestonica Kneževine Srbije za vreme prve vladavine Mihaila Obrenovića. Dve godine pre preseljena prestonice iz Kragujevca u Beograd, 1839. formirana je Beogradska opština kao civilna grana administracije i nosilac samouprave.&nbsp;</p> <p>Prva dva gradonačelnika bili su sinovi poznatih ustanika. Vojvoda gročanske nahije Ilija Čarapić na čelu prestonice se zadržao manje od godinu dana. Za vreme njegovog mandata Beograd je započeo besplatnu dodelu terazijskih placeva za izgradnju kuća. Novom vlasniku je bilo omogućeno da sam bira veličinu placa uz još niz pogodnosti, ali je interesovanje građana bez obzira na to bilo zanemarljivo, jer su Terazije, u to vreme, bile zelene livadske površine izvan zidina grada.</p> <p>Čarapića je zamenio Miloš Bogićević, takođe sin ustanika - Antonija Bogićevića, ali je njegov mandat trajao još kraće, svega četiri meseca. Njega je nasledio Mladen Žujović, u istoriji poznat i kao otac čuvenog srpskog geologa, osnivača geološke nauke i predsednika Srpske kraljevske akademije, Jovana Žujovića.&nbsp;</p> <p>Do 1879. kada je na to mesto došao Živko Karabiberović, na poziciji gradonačelnika se promenilo čak deset ličnosti. Karabiberović se u istoriju upisao i kao prvi beogradski gradonačelnik koji je grad vodio tri puta, u tri različita mandata: 1879-1882, 1982-1884. i 1887-1889. Tadašnja štampa ga je optuživala za brojne afere. Međutim, on je ostao zaslužan za izradu planova nivelacije, vodosnabdevanja, projekta kanalizacije i saobraćaja. Tokom njegovog mandata počela je gradnja pruge od Beograda ka Nišu, pa je tada izgrađen i prvi Železnički most na Savi, kao i bivša Glavna železnička stanica na Savskom trgu.</p> <p>Pored Karabiberovića, Beograd je tri puta vodio i Milovan Marinković (1891-1892, 1893-1894. i 1901-1902).</p> <h2>Pašić menjao imena ulica</h2> <p>Nikola Pašić je dva puta bio na čelu Beograda. Prvi mandat mu je trajao godinu i jedan mesec, a drugi još kraće – tačno četrdeset dana.&nbsp;</p> <p>U arhivima nema puno podataka o njegovoj vladavini na čelu prestonice.</p> <p>Pašićev mandat na poziciji gradonačelnika obeležila je promena imena ulica, pa je u njegovo vreme od 263 ulice trećina vratila stare nazive, a 17 bezimenih dobilo imena po istorijskim ličnostima i geografskim imenima.</p> <h2>Vlada Ilić i Branko Pešić najuspešniji&nbsp;</h2> <p>Tridesete godine prošlog veka bile su uspešne za razvoj Beograda.</p> <p>Industrijalac Vlada Ilić, deo svoje imovine je donirao glavnom gradu. &nbsp;Tokom njegovog mandata prestonica izgrađen je Zoološki vrt i palata "Albanija". Izgrađeno je Sajmište, Glavna pošta, Tašmajdanski i Karađorđev park, Igumanova palata, stari VMA, Gradska poliklinika, Poliklinika za kožne i venerične bolesti, Dom dečije zaštite u Zvečanskoj, Univerzitetska bolnicu u Tiršovoj, Spomenik neznanom junaku na Avali, Vukov spomenik...</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240503110548_670b2eebe8c11123f061ed6f838ae4a05d848e24d691a9fd59bf18ce4c7a811f.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240503110548_670b2eebe8c11123f061ed6f838ae4a05d848e24d691a9fd59bf18ce4c7a811f" data-rendition-name="original" width="817" height="592" loading="lazy" alt="Branko Pešić"> <figcaption>Branko Pešić sa međunarodnom delegacijom na Kalemegdanu, foto: Dokumentarni film Insajder produkcije - Metropola do pola<span></span></figcaption> </figure>  <p><br/></p> <p>Stariji građani se sa setom sećaju Branka Pešića. Ovaj Zemunac bio je na čelu beograda od 1964. do 1974. godine. Za vreme njegove vladavine u Beogradu je na njegovu inicijativu podignut most Gazela. Izgrađena je Beograđanka, zapadna i istočna kapija Beograda. Završena je izgradnja blokova 45 i 70, Autokomande, Mostarske petlje i Terazijskog tunela. Beograd je dobio Hotel Jugoslaviju, Muzej savremene umetnosti, a za njegovog mandata asfaltirano je najviše kilometara ulica.</p> <h2>Predsednici Skupštine grada i gradonačelnici</h2> <p>Posle Pešića, na čelu prestonice se promenilo 17 gradonačelnika. Živorad Kovačević je završio Centar Sava, po čemu i ostaje zapamćen.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240503110548_44632d04ca1317263bb2e52a972ff0a930eecb66d5b1a600f1633ad8f0797eee.png" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240503110548_44632d04ca1317263bb2e52a972ff0a930eecb66d5b1a600f1633ad8f0797eee" data-rendition-name="original" width="841" height="541" loading="lazy" alt="Skupština Jugoslavije"> <figcaption>Skupština Jugoslavije, foto: Dokumentarni film Insajder produkcije - Metropola do pola<span></span></figcaption> </figure>  <p>Na čelu grada posle su se menjali Bogdan Bogdanović, Aleksandar Bakočevič i Milorad Unković. Unković je Knez Mihailovu pretvorio u pešačku zonu.&nbsp;</p> <p>Slobodanka Gruden je prva žena koja je bila na čelu grada. Njen mandat je trajao od 1992. do 1994. godine. Ona je na vlast došla u trenutku kada su Srbiji uvedene sankcije i kada je zemlju drmala hiperinflacija. Za njenog mandata započeta je izgradnja prve savremene podzemna železničke stanice Vukov spomenik, sa idejom da bude deo beogradskog metroa.&nbsp;</p> <p>Posle nje na čelo grada je došao Nebojša Čović i tu ostao tri godine. <a href="https://insajder.net/teme/zoran-dindic-pre-27-godina-postao-gradonacelnik-beograda-video">Zamenio ga je Zoran Đinđić</a>, ali samo na nekoliko meseci. Zbog raspada koalicije Zajedno, predsednik Skupštine grada postaje Milan Božić.&nbsp;</p> <p>Zatim grad vodi Vojislav Mihajlović, unuk Draže Mihajlovića, pa Milan St. Protić, praunuk političara Stojana Protića. Radmila Hrustanović je druga dama koja je bila na čelu prestonice od 2001. do 2004.godine.&nbsp;</p> <h2>Bogdanović prvi koji je službeno nosio zvanje gradonačelnika</h2> <p>Na čelo grada 2004. dolazi Nenad Bogdanović, prvi koji je službeno nosio zvanje gradonačelnika. On je i prvi koji je izabran na direktnim izborima od strane građana. Njega u VD mandatu menja Zoran Alimpić.&nbsp;</p> <p>"Na funkciju vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda dospeo sam sticajem nesrećnih okolnosti. Prvi, i za sada još uvek poslednji gradonačelnik Beograda izabran direktno od građana Nenad Bogdanović, razboleo se i preminuo tokom treće godine svog mandata. Po tadašnjem zakonu bilo je predviđeno da ga menja predsednik Skupštine grada do izbora novog gradonačelnika. Izborom na mesto predsednika Skupštine postao sam i VD gradonačelnika. Danas to ne bi bilo moguće jer novi zakoni paze da ne dođe do akumulacije funkcija izvršne i zakonodavne vlasti", za Insajder priča Zoran Alimpić.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220606120616_1464813fded24c9822666eff0a8711d7005e09fb124b26901e410aa1c1724136.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20220606120616_1464813fded24c9822666eff0a8711d7005e09fb124b26901e410aa1c1724136" data-rendition-name="original" width="2150" height="1300" loading="lazy" alt="Skupština grada Beograda"> <figcaption>Skupština grada Beograda, foto: Srđan Ilić<span></span></figcaption> </figure>  <p>Na čelu grada bio je nešto manje od deset meseci. Prema njegovim rečima, to je bio radno i misaono najintenzivniji i najnaporniji period u njegovom životu.</p> <p>"Voditi Beograd je velika čast i ponos, ali i obaveza i teret. Politička situacija u gradu i zemlji bila je veoma složena. Većina gradonačelnika Beograda nije ostala čitav mandat. Kao jedan od najaktivnijih i najuspešnijih gradonačelnika, Nenad Bogdanović je ostavio za sobom mnoge isplanirane i započete projekte i zadatke. Na takvom mestu, dočekaju vas i problemi, ali i lepe stvari. Pregrmeo sam štrajkove taksista i radnika komunalnih preduzeća, čak i vaspitačica u obdaništima, kao i velike i nasilne demonstracije tokom kojih su zapaljene američka i hrvatska ambasada", navodi Alimpić.&nbsp;</p> <p>Sagovornik Insajdera dodaje da su njegovo vreme bili aktuelni projekti izgradnje obilaznice, interceptora, socijalnih stanova, obnova Avalskog tornja, a Beograd je tada bio i domaćin takmičenja za pesmu Evrovizije.&nbsp;</p> <h2>Izbori 2. juna<b>&nbsp;</b></h2> <p>Posle Alimpića, na čelu grada se promenilo još pet gradonačelnika – Branisalav Belić, Dragan Đilas, Siniša Mali, Zoran Radojičić i Aleksandar Šapić.&nbsp;</p> <p>Prethodnih 15 godina godina Beograd je dobio dva velika mosta (Most na Adi i Pupinov most), završena je fabrika vode "Makiš 2", deo obilaznice, premeštena je železnička stanica, a pod senkom afera počela je izgradnja Beograda na vodi.&nbsp;</p> <p>Trg republike ostao je bez zelenila, a Trg Nikole Pašića bez svoje prepoznatljive fontane.&nbsp;</p> <p>Oronule fasade u centru su posle mnogo godina počele da se obnavljaju, ali su i brojne zgrade od istorijskog značaja porušene. Zidaju se nove, koje se baš i ne uklapaju u arhiteketonsku celinu starog Beograda.&nbsp;</p> <p><a href="https://insajder.net/beogradski-izbori-2024">Građani Beograda biraće vlast u prestonici 2. juna</a>. &nbsp;</p> <p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Na čelu Beograda se promenilo 68 gradonačelnika: Koji su upravitelji varoši najviše učinili za građane

<p>"Ono što je Zoran Đinđić bio, to ovaj režim nikako nije. Dakle suštinski posmatrano, da se izrazimo figurativno, najveći politički ili najsnažniji politički protivnik Vučićevog režima je upravo Zoran Đinđić. Posthumno, posle 21. godine. Dakle, ono zašto se Zoran zalagao je parlamentarna demokratija, smenjvost vlasti, pravna država, obračun sa mafijom koja je na kraju i ubila Zorana. Ne zaboravimo da su pripadnici Zemunskog klana bili listom članovi iste stranke u kojoj su u tom trenutku bili i Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić. Dakle, ne zaboravimo da je to ista ideološka matrica, ista politička, ista kriminalna matrica koju konačno danas vidimo i koja vodi ovu zemlju. Dakle, danas ovu zemlju vode kriminalci, ne vode je političari", ocenjuje Pajtić.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DciUrAzQZwP8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Na pitanje Insajdera da li može da se konstatuje da Srbija nije na onom putu kojim je krenuo Đinđić, naš sagovornik odgovora potvrdno.</p>
<p>"Koliko god sada zvučalo na trenutke banalno, zapravo je to suštinsko pitanje i demokratije i vladavine prava i slobode izražavanja političkog delovanja, da li je vlast smenjiva ili nije. Dakle, za vreme Zorana Đinđića, vlast je bila smenjiva. Zoran Đinđić je u trenutku smrti imao jednocifrenu podršku građana. Dakle, da je izašao na izbore, ne da ne bi pobedio, nego bi Demokratska stranka sigurno bila u dubokoj opoziciji. Dakle, u tom smislu vlast je bila smenjiva. On je insistirao na tome da se kreira jedan sistem koji će onemogućiti ono što imamo danas. Da je vlast ne samo nesmenjiva u klasičnom smislu te reči, nesmenjiva na izborima, jer videli smo šta se dešava sa selidbom birača, sa kupovinom glasova, sa monopolom nad medijima, nego je vlast spremna da bukvalno krši sve zakone, sve uzuse parlamentarizma, svaki elementarni moralni princip da bi se zadržala na vlasti i do nivoa mesne zajednice. I to je ono gde ovaj režim strahovito greši", objašnjava Pajtić.</p>
<p>On dodaje da ne treba hermetički zatvarati parlamentarni život u jednoj demokratiji.</p>
<p>"Kada potiskujete jedno telo i što ga više potiskujete, ono će više odskočiti. I u tom smislu stvara se jedna izuzetno loša energija i atmosfera u društvu. Da ima iole razuma, odgovornosti, zdravog razuma, u Aleksandru Vučiću i u njegovim saradnicima, oni bi rekli čekaj, 'ajde da pustimo Beograd, Novi Sad. U Beogradu je očigledno da je opozicija imala više. Pustite Male Krsne, nemoj da to radimo na lokalnim izborima. Pustite Novi Sad, gde je opozicija imala 56 odsto naspram 44 odsto koliko su zajedno imali SPS i SNS. Očigledno nas ljudi ne žele u tim gradovima, ne žele nas u velikim gradovima. 'Ajde, pustimo to, pa sutra to koristimo kao priliku ili povod da kritikujemo tu opoziciju, kako ne znaju da upravljaju gradovima", ističe nekadašnji premijer pokrajinske Vlade.&nbsp;</p>
<p>Posle 21. godine od ubistva prvog demokratski izabranog premijera mi i dan danas nemamo političku pozadinu tog ubistva.&nbsp;</p>
<p>"Nema tu pozadine koja bi podrazumevala da je neko dao politički nalog ili da je neko dao otvorenu političku podršku, jer taj bi sutra bio optužen i sigurno da bi se oni koji su izvršili ubistvo se pozivali ili krili iza toga da im je neko to naložio. Konačno, crvene beretke u tom trenutku, ko se seća, zna da su bile formacija koja je apsolutno ne samo bila sposobna da izvrši taj atentat nego je imala i vitalni interes jer su i Zvezdan Jovanović i Legija i njihovi saradnici bili viđeni da budu isporučeni Hagu i bili bi isporučeni Hagu da nije došlo do ubistva Zorana Đinđića", ističe Pajtić.</p>
<p>Kada je ubijen Zoran Đinđić je imao jednocifrenu podršku građana Srbije i kako konstatuje sagovornik Insajdera "to znači da je neko procenio da će ubistvom Zorana Đinđića zapravo steći političke poene i da će mu većinska Srbija aplaudirati“.</p>
<p>"Tu su potcenili građane Srbije. Dakle, građani Srbije su zaista bili užasnuti takvim činom. Ali građani Srbije su se kasno setili da treba podržati Zorana Đinđića ili da treba imati pozitivan odnos prema Zoranu Đinđiću. I danas bi Zoran to rekao, sad ste me se setili. Hvala, ne treba. Dakle, on je bio pragmatičan i imao je smisla za humor i nasmešio bi se verovatno nad ovom idejom da evo sad masovno njega nešto ljudi podržavaju kada to više njemu nije važno. Nažalost, ni Srbiji nije mnogo važno", ocenjuje Pajtić.&nbsp;</p>
<p>[related-content]</p>
<p>Prema rečima sagovornika Insajdera, možda suštinski najznačajnije u svemu tome je to da su za DOS i za Vojislava Koštunicu većinom glasali ljudi zato što je Milošević izgubio rat, a ne zato što ga je vodio.&nbsp;</p>
<p>"I to je ono što je problem, jedan od velikih problema u srpskom društvu. Dakle, nije većina birača, i to nikako da shvate ljudi koji glasaju za građansku opciju, nije većina glasača DOS-a bila za građansku opciju. Više je bilo unutar glasačke strukture DOS-a onih koji uopšte nisu bili protiv rata, nego su samo bili ljuti što je rat izgubljen. To je ono što se, kao deo atmosfere, takođe obilo Zoranu Đinđiću u glavu", zaključuje Bojan Pajtić.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Bojan Pajtić u Marker razgovoru: Najsnažniji politički protivnik Vučićevog režima je upravo Zoran Đinđić (VIDEO)

<p>Preko Đinđićevog lika prosuta je crvena farba, a ispod toga, crnim latiničnim slovima, ispisane se pogrdne poruke.</p>
<p>[related-content]</p>
<p>Na pločniku ispred murala se nalaze crvena farba i rukavice. &nbsp;</p>
<p>Mural je i ranije bio uništavan, a poslednje čišćenje su 10. marta organizovali studenti iz organizacije "Borba".</p>
<p>Izvor: <i>FoNet</i></p>

Prenosimo

Uništen mural posvećen Zoranu Đinđiću

<p>Brnabić i ministri vence su položili ispred spomen-ploče u dvorištu Vlade, na mestu na kom je pre 21 godinu ubijen Đinđić, prenela je Radio-televizija Srbije.</p> <p><a href="https://insajder.net/teme/datumi-koji-oslikavaju-srbiju-video">Premijer Zoran Đinđić</a> ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine.</p> <p>Vlada je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stanje u Srbiji, a kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana i deo pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.</p> <p>Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003. godine, policija je u akciji "Sablja" uhapsila više od 11.000 osoba, među kojima i političare, visoke vojne oficire i nosioce pravosudnih funkcija.</p> <p>U avgustu 2003. godine podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra iste godine u Okružnom sudu u Beogradu.</p> <p>Sud je 23. maja 2007. godine proglasio krivim optužene koji su osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.</p> <p>Na po 40 godina zatvora osuđeni su bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac ubistva.</p> <p><a href="https://insajder.net/teme/politicka-pozadina-ubistva-zorana-dindica-do-danas-nije-otkrivena-video">Politička pozadina ubistva Đinđića</a> nikada nije otkrivena.</p> <p>Zoran Đinđić rođen je 1952. godine u Bosanskom Šamcu a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine.</p> <p>Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika stranke.</p> <p>Od februara do septembra 1997. godine bio je na poziciji gradonačelnika Beograda, kao kandidat koalicije Zajedno.</p> <p>Posle pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine, izabran je za predsednika Vlade januara 2001. godine.</p> <h2>Članovi Đinđićeve vlade položili vence</h2> <p>Ministri i članovi vlade premijera Zorana Đinđića položili su vence na mestu gde je pre 21 godinu ubijen. </p> <p>Oni su vence položili oko 12.25 časova, u vreme kada se desilo ubistvo ispred ulaza u zgradu Vlade Srbije. &nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240312140316_4ffec01bde710b423a3146a5a2a2ad2ab85e8cf6709c54f190ff4827023a1117.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240312140316_4ffec01bde710b423a3146a5a2a2ad2ab85e8cf6709c54f190ff4827023a1117" data-rendition-name="original" width="3830" height="2581" loading="lazy" alt="Zoran Živković, venac, Zoran Đinđić"> <figcaption>Ministri i članovi vlade premijera Zorana Đinđića položili vence na mestu gde je ubijen. Foto: Tanjug/Rade Prelić<span></span><span> </span></figcaption> </figure>  <p>Ministar unutrašnjih poslova za vreme Đinđićeve vlade, Zoran Živković, koji je posle ubistva postao premijer, rekao je novinarima da je Srbija pre 21 godinu ostala bez čoveka koji je unapredio Srbiju. </p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dr2v4kjAzixk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/> "Prošla je 21 godina, Srbija je bez čoveka koji je dok je mogao i dok je bio živ pomerio Srbiju 10, 15, 20 godina unapred, a onda je taj progres koji je započet &nbsp;5. oktobra, zaustavljen evo ovde. Sa dva metka, i ta dva metka su zaustavila Srbiju. Da je Zoran imao sreću, da je koncept obezbeđenja bio bolji, danas bi Srbija već 10 godina bila u EU", ocenio je Živković. &nbsp; </p> <p>Vence su ispred zgrade vlade položili i predstavnici Zeleno-levog fronta, kao i Pokreta slobodnih građana.</p> <h2>Supruga Ružica i sin Luka položili cveće na grob</h2> <p>Supruga bivšeg premijera Zorana Đinđića, Ružica Đinđić i sin Luka položili su cveće na njegov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. &nbsp; </p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240312140312_1aeeff6065b7a5296a8faec60bf9bf3922db191014483ecba84ee3cd4fea5cfa.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20240312140312_1aeeff6065b7a5296a8faec60bf9bf3922db191014483ecba84ee3cd4fea5cfa" data-rendition-name="original" width="6240" height="4160" loading="lazy" alt="Ružica i Luka Đinđić"> <figcaption>Ružica i Luka Đinđić Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović<span></span><span>                                                      </span></figcaption> </figure>  <p>Na godišnjicu ubistva, koje se desilo 12. marta 2003. godine, sveće su na grobu Đinđića zapalili prethodno i član obezbeđenja pokojnog premijera Milan Veruović, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, zamenica predsednika Demokratske stranke Dragana Rakić, nekadašnji premijer Zoran Živković, kao i veliki broj građana. </p> <p>Sveće su zapalili i predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, kao i funkcioneri te partije Marinika Tepić i Borko Stefanović, predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić, predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović, predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović i drugi.</p> <p>Izvor: <i>Beta, Tanjug</i></p>

Odavanje pošte Zoranu Đinđiću na mestu gde je ubijen, supruga Ružica i sin Luka položili cveće na grob (FOTO)

<p>Kada je ubijen premijer Srbije Zoran Ðinđić ispostavilo se da je sistem Slobodana Miloševića, u kojem je mafija s moćnicima vladala Srbijom, ostao neuništiv uprkos promenama koje su se dogodile 5. oktobra 2000.</p>
<p>Iako je veći deo dokaza o dotadašnjem radu Službe državne bezbednosti uništen, ostali su jasni tragovi o tome kakvu je i koliku moć imala Služba državne bezbednosti sve do ubistva Ðinđića, kakva je bila uloga Jedinice za specijalne operacije i koliko je kriminal bio ukorenjen u svim porama društva još od '90-ih.</p>
<p><i><b>Podsećamo vas na prvi serijal Insajdera koji se bavio ubistvom premijera Srbije Zorana Đinđića "Rukopisi ne gore" iz 2004. godine.</b></i></p>
<h2>Prva epizoda</h2>
<p>U ovoj emisiji prikazana je hronologija nastanka jedinice, događaji pre i za vreme 5. oktobra, kao i dokazi kako je dokumentacija Službe Državne bezbednosti uništena tokom četiri meseca zaštite Radomira Markovića.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D4Cwc9bk-r_s&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<h2>Druga epizoda</h2>
<p>Događaji koji su obeležili period od 2000. do 2003. bili su samo uvod u ono što će se dogoditi 12. marta.&nbsp;</p>
<p>Svedoci i akteri tih događaja pristali su da po prvi put ispričaju šta se sve i kada dešavalo daleko od očiju javnosti.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DKH8OKD4DEgM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<h2>Treća epizoda</h2>
<p>Pripreme za obračun s mafijom u Srbiji počele su sredinom 2002. Još u to vreme, kako saznaje Insajder, u najvećoj tajnosti policija pregovara s Ljubišom Buhom Čumetom da pristane da svedoči protiv pripadnika Jedinice za specijalne operacije iz Zemunsko-surčinskog klana jer je to jedini način da oni budu uhapšeni.&nbsp;</p>
<p>Iako su pregovori vođeni u najvećoj tajnosti, mafija koja je svoje ljude imala svuda, pa čak i u Državnoj bezbednosti, saznaje za to i prvi put pokušava da ubije Ljubišu Buhu u leto 2002. Tada Buha, koji je preživeo atentat, beži u inostranstvo, ali i dalje vodi pregovore s policijom.&nbsp;</p>
<p>Nekoliko meseci kasnije Legija i Spasojević odlučuju da Buhino preduzeće Defence roud dignu u vazduh. To je ujedno bila osveta Buhi, ali i poruka svima onima koji planiraju da im stanu na put. Ljubiša Buha Čume se iz inostranstva u januaru 2002. oglašava preko medija.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DkIcoqf145X0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<h2>Četvrta epizoda</h2>
<p>Oni koji su odlučili da ćutanjem zataškaju neke stvari trebalo bi da znaju da rukopisi nikada ne gore. Ostali su jasni tragovi onih koji su činili zločine ili iste podržavali, ali i onih koji su pokušali da se tome suprotstave.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D6kaBybx40jE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

"Rukopisi ne gore" - prvi serijal Insajdera o ubistvu Zorana Đinđića iz 2004. (VIDEO)