Osvrt na avgust: Veliki požar na Havajima, pogibija Prigožina i (ne)očekivana izjava Mišela o proširenju EU

Veliki požari u Grčkoj i na Havajima

Požari koji su obeležili jul preneli su se i na avgust. Tako je na grčkom ostrvu Hios na granici sa Turskom izbio požar koji je ubrzo poprimio velike razmere, a uzrok požara bila je saobraćajna nesreća koju je izazvao pijani vozač.

Ovo nije bio jedini slučaj da je ljudski faktor razlog za požar pa je tako 79 osoba uhapšeno zbog namernog podmetanja, a ministar za klimatsku krizu i civilnu zaštitu Vasilis Kikilijas je najavio strože kazne za odgovorne za paljevine, kao i za one koji pokazuju „nemar“ prema okolini.

Vatrogasci su požare gasili i u poljoprivrednoj zoni, u Ksantiju, na 220 kilometara od Soluna, međutim kako je tada rečeno nije postojala pretnja po stambene objekte. Isti slučaj bio je i u šumskom području na jugu ostrva Evija. Na licu mesta je tada bilo 58 vatrogasaca i 20 vozila, dok su periodično delovala četiri aviona i četiri helikoptera.

Požar u Evrosu, na severu Grčke, je najveći požar u zemljama EU u poslednjih nekoliko decenija, a izgorelo je 808,7 kvadratnih kilometara, saopštila je evropska Agencija za upravljanje vanrednim situacijama Kopernikus.

Katastrofalni požari pogodili su Havaje. Vatrena stihija je uništila ili oštetila 2.200 objekata, a sprženo je više od 2.100 hektara zemljišta, dok je broj žrtava veći od 110.

Požari na Mauiju smatraju se najsmrtonosnijom prirodnom katastrofom u istoriji ove američke savezne države, težom i od brojnih cunamija u prošlosti od kojih je onaj koji je 1960. godine pogodio Veliko ostrvo Havajskog arhipelaga ubio 61 osobu.

Pogibija Jevgenija Prigožina

Ruska agencija za vazdušni saobraćaj potvrdila je da je u avionu koji se srušio u Rusiji poginuo vođa paravojne grupe Vagner Jevgenij Prigožin.

Rusko Ministarstvo za vanredne situacije je saopštilo da je poginulo sedam putnika i tri člana posade.

Putnici u avionu "Embraer Legacy" bili su povezani sa Vagnerom, piše moskovski list Izvestija.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je uputio saučešće porodicama poginulih, a Prigožina je nazvao “talentovanim biznismenom”.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su navodi da je Kremlj dao naređenje da se ubije Prigožin "apsolutna laž".

Prigožin je u junu predvodio kratku i neuspešnu pobunu protiv vojnog vrha Rusije.

On je pozvao na oružanu pobunu protiv ruskog vojnog vrha, a njegove trupe su dan kasnije ušle u komandu ruske vojske u gradu Rostov na Donu, koja je glavni centar za napade na Ukrajinu. 

Njegova grupa je potom krenula ka Moskvi. Posle intervencije beloruskog predsednika, Prigožin je povukao svoje trupe i pristao da ih relocira u Belorusiju, a ubrzo posle toga je protiv njega obustavljena krivična istraga za oružanu pobunu.

Tri meseca od masovnih ubistava

U avgustu je obeleženo i tri meseca od ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i ubistava u okolini Mladenovca i Smedereva.

Roditelji dece ubijene u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" podneli su, početkom meseca, tužbu protiv porodice dečaka – ubice, a tužba se odnosi na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica i na ime pretrpljenog straha. 

Tužbu je podnelo 27 osoba, a tuženi su ubica, njegovi otac i majka.

Roditelji su takođe i reagovali na pismo Saveta roditelja škole upućeno predsedniku i premijerki Srbije, Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić, u kom se po njihovim navodima, "ponovo ispisuju neistine", a pismo su ocenile kao "izuzetno uvredljivo i bolno".

U pomenutom pismu od predsednik Srbije Aleksandra Vučića traži se hitan sastanak povodom informacija da je država odlučila da više od polovine prostorija škole predvidi za Memorijalni centar.

Kada je reč o spisku sa imenima dece koje je načelnik PU za Grad Beograd Veselin Milić pokazao na konferenciji za novinare 3. maja ove godine, Više javno tužilaštvo saopštilo je da je obavestilo Službu unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a Srbije da se u radnjama načelnika "ne stiču elementi nijednog krivičnog dela iz stvarne nadležnosti VJT u Beogradu već, kako kažu u saopštenju, "eventualno osnovnog javnog tužilaštva“.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti rekao je za Insajder da još uvek vrši kontrolu Ministarstva unutrašnjih poslova povodom ovog slučaja.

Kako su naveli u odgovoru, još uvek se utvrđuju činjenice od značaja za postupak i ishod nadzora.

Zapadni Balkan u EU do 2030?

Poslednjih dana avgusta glavna tema na Bledskom strateškom forumu bila je izjava predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da je njegova procena da Evropska unija i Zapadni Balkan do 2030. godine treba da budu spremni za proširenje "realan, ali ambiciozan cilj".

Povodom izjave Mišela, Evropska komisija saopštila je da je uvek za prioritet EU isticala proširivanje kao proces koji se temelji na reformama i zaslugama svakog kandidata za članstvo, a ne datum njihovog ulaska u taj blok.

S tim u vezi, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da ne veruje da će Zapadni Balkan postati deo EU do 2030. godine.

Smenjeni inspektori iz slučaja "Jovanjica"

Advokatska kancelarija Tomanović je saopštila da Slobodan Milenković više nije načelnik Odeljenja beogradske policije za borbu protiv droga, a Dušan Mitić više nije na čelu operative.

Formalnom odlukom Kabineta MUP-a raspoređeni su na druga radna mesta izvan Odeljenja za borbu protiv droge, navodi se u saopštenju.

Milenković i Mitić su rukovodili akcijom hapšenje Predraga Koluvije u slučaju "Jovanjica".

Milenković je bio načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije od 2016. godine.

Kada pokušavaju da ga diskredituju, tabloidi ne propuštaju da navedu da je sin pokojnog Sente Milenkovića koji je bio policijski general i desna ruka Slobodana Miloševića.

Inspektor Mitić je u julu svedočio u tom procesu pred Specijalnim sudom, kada su ga aplauzima dočekali građani i predstavnici opozicije.

On je, između ostalog, na suđenju rekao da je čekao četiri godine na svedočenje, da su pokušavali da ga podmite i da je imao informaciju da mu je ugrožen život.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je smena inspektora deo posla kojim se bavi MUP i da je na njima da objasne zbog čega je odšlo do toga.

Ubistva u Gradačcu

Još jedan femicid desio se u regionu, u Gradačcu u Bosni i Hercegovini, kada je muškarac iz vatrenog oružja ubio tri i ranio tri osobe je nakon lociranja i pre hapšenja počinio samoubistvo. 

Tokom potrage za njim, ubica se više puta uključivao u lajv na Instagramu i pretio da njegov krvavi pir nije završen. 

U Gradačcu je tada proglašena trodnevna žalost, a ljudi su izašli i na ulice u znak protesta i pozvali nadležne na odgovornost. Nosili su transparente na kojima je, između ostalog, pisalo "Bojala sam se za sebe i dete", "Stop nasilju nad ženama", "Tražimo odgovornost gradonačelnika i policije".

Istražni timovi Ministarstva unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona, po nalogu i pod nadzorom Kantonalnog tužilaštva u Tuzli, obavljaju obimne operativne i istražne radnje koje se odnose na događaje pre, tokom i nakon trostrukog ubistva i pokušaja ubistva tri osobe u Gradačcu.

Poplave u Sloveniji, kao i u Kini

U avgustu se i Slovenija, kako je rekao slovenački premijer Robert Golob, suočila s najgorom prirodnom katastrofom u novijoj istoriji. Poplavama je bilo pogođeno dve trećine zemlje, a procenjeno je da šteta iznosi pola milijarde evra.

Pojedine evropske zemlje uputile su humanitarnu pomoć Sloveniji.

Velike poplave zbog obilih kiša zahvatile su ovog meseca Kinu. Više desetina ljudi izgubilo je život, dok se neke vode kao nestale. U poplavama je srušeno 59.000 zgrada.

Ministarstvo finansija Kine, zajedno sa kineskim ministarstvom za upravljanje vanrednim situacijama, izdvojiće 137,36 miliona dolara iz centralnog fonda za pomoć u prirodnim katastrofama za pomoć nakon nedavnih katastrofalnih poplava.

Osim Kine, tajfun je pogodio i južni Japan, a vlasti te zemlje evakuisale su stanovništvo i isključile struju jednoj trećini domova na ostrvu Okinava. Stručnjaci kažu da će ovakvi ekstremni vremenski događaji biti sve češći zbog globalnog zagrevanja.

Ubistvo navijača u Atini

Početkom meseca ubijen je navijač grčkog AEK-a u tuči fudbalskih navijača tog kluba i zagrebačkog Dinama u Atini. 

Unija evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA) odlučila je da otkaže tada utakmicu trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona između AEK i Dinama iz Zagreba, zbog sukoba i smrti jednog navijača domaćeg kluba u ponedeljak uveče, prenose grčki mediji.

Zbog ovoga je grčki ministar unutrašnjih poslova Janis Ikonomu suspendovao sedmoricu visokih zvaničnika policije i počela je interna istraga zbog kašnjenja policijske intervencije, kao i krivična istraga Vrhovnog suda protiv svih umešanih.

Grčko tužilaštvo podnelo je krivične prijave protiv 104 huligana.

Šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman izjavio je da je Zagreb dobio obećanja grčkih vlasti da će hrvatski državljani biti sigurni u zatvorima, pošto su uhapšeni zbog učestvovanja u navijačkim neredima u kojima je u Atini nedavno ubijen grčki navijač.

Evropska fudbalska unija (Uefa) zabranila je navijačima Dinama prisustvo svim utakmicama na gostovanjima njihovog kluba u evropskim takmičenjima ove sezone.

Vučićevo izvinjenje Nemcima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dužan Nemačkoj izvinjenje jer su od njihovih službi dobili uveravanja i dokaze da oni ne prikrivaju podatke u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića.

Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić rekao je u Skupštini Srbije 21. juna da Nemačka skriva Ivanovićevog ubicu.

Rušenje objekata kod Slavije

Između Trga Slavija i parka Manjež porušeni su objekti zbog planirane izgradnje stambeno-komercijalnog kompleksa. 

Kako danas izgleda ovaj prostor pogledajte u galeriji fotografija.

Povodom rušenja zgrada od velike istorijske vrednosti na Slaviji, zatraženo je da se vrate fasade srušenih zgrada.

Sećanje na stradale u "Oluji"

Početak avgusta je i vreme kada se obeležava godšnjica hrvatske akcije "Oluja" tokom koje je ubijeno i nestalo više od 1.700 Srba, a proterano više od 250.000. 

U crkvi Svetog Marka je 4. avgusta održan parastos stradalima kome je prisustvovao veliki broj građana, kao i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić koji je nakon završetka položio venac na Spomenik srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1991- 2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije. 

Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na Srbe stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja" održana je u Prijedoru. Ceremoniji su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Republike Srpske Milorad Dodik, članovi vlada, kao i patrijarh srpski Porfirije.

S druge strane hrvatski državni vrh okupio se u Kninu na centralnoj manifestaciji povodom obeležavanja 28. godišnjice vojno-policijske operacije Oluja koja se u Hrvatskoj slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja.

U avgustu je obeleženo i 20 godina od stradanja srpske dece na obali Pećke Bistrice u Goraždevcu, a u Crkvi Presvete Bogorodice vladika novobrdski Ilarion održao je tim povodom opelo.

Akcije suzbijanja ilegalnih migracija

Početak avgusta obeležila je i policijska akcija na teritoriji Subotice kada je pronađeno više od 300 iregularnih migranata.

Načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov dogovorio se tada na vanrednom sastanku s inspekcijskim službama o 24-časovnoj kontroli ugostiteljskih objekata, smeštajnih jedinica i taksi prevoza radi suzbijanja kretanja iregularnih migranata kao i primenu represivnih mera za one koji krše zakon Srbije.

Oko nedelju dana kasnije pripadnici MUP-a su u opsežnoj akciji suzbijanja ilegalnih migracija koja je sprovedena na području Sombora, pronašli ukupno 382 iregularna migranta.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je da premeštanje migranata sa područja Subotice i Sombora na jug Srbije neće sprečiti njihovo krijumčarenje i da bi Beograd trebalo da traži od Mađarske da prestane da ih ilegalno vraća u Srbiju.

Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević rekla je da u 15 prihvatnih centara za migrante i centara za azil u Srbiji trenutno boravi 3.300 migranata, a da se može pretpostaviti da je još 500 migranata u Srbiji u ovom trenutku van centara.

Iščekivanje formiranja crnogorske vlade

U Crnoj Gori su u avgustu počele konsultacije o mandataru za sastav nove crnogorske vlade.

Formalne konsultacije su završene nekoliko dana kasnije, a predsednik Crne Gore Jakov Milatović je Skupštini za mandatara predložio Milojka Spajića.

Sredinom meseca lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić počeo je prve konsultacije sa predstavnicima političkih stranaka.

On je novinarima tada rekao da će "ukoliko nastave kao danas vladu formirati brže nego što to zakon nalaže", kao i da nije bilo reči o raspodeli resora, niti specijalnih zahteva, te da je svako iskazao svoj stav i da je počelo bolje od očekivanja.

Bez traga spisima o presudi Kantaru

Nestali predmet u kojem se Dejan Nikolić Kantar osuđuje na 18 meseci zatvora zbog pretnjih zaposlenima u OK radiju i dalje nije pronađen niti je otkriveno na koji način je nestao, saopštio je ANEM.

Zbog nedostatka spisa Dejanu Nikoliću Kantaru je u Osnovnom sudu u Vranju bilo odloženo suđenje zbog pretnji-napada na bivšeg načelnika Policijske uprave u Vranju, zbog čega je bio i u bekstvu, a uhapšen u Severnoj Makedoniji i isporučen Srbiji, naveo je tada ANEM.

Miroslav Aleksić napustio Narodnu stranku

U avgustu je nastao novi poslanički klub u Skupštini Srbije nakon što je Miroslav Aleksić izašao iz Narodne stranke čiji je bio potpredsednik.

Novi poslanički klub nazvan je Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije. Šef poslaničke grupe biće Aleksić, potpredsednik Miloš Parandilović, a poslanici Slavica Radovanović, Borislav Novaković i Đorđe Stanković.

Aleksić je najavio da će početi prikupljanje 10.000 potpisa građana širom Srbije za registraciju novog Narodnog pokreta Srbije i da očekuje da od septembra pokret bude punopravni politički subjekt.

Samu Narodnu stranku je napustilo 264 člana, među kojima je i nekolicina bivših funkcionera, napustila stranku, a novog šefa poslaničke grupe, nakon Aleksića, imenovan je Stefan Jovanović.

Afrička kuga svinja

Ministarstvo poljoprovrede je saopštilo sredinom meseca da je eutanazirano 25.971 svinja zaraženih afričkom kugom. Kako se navodi, afrička kuga svinja je potvrđena u 1.600 gazdinstava u Pčinjskom, Braničkevskom, Pomoravskom, Podunavskom, Moravičkom, Južnobanatskom, Borskom, Srednjebanatskom, Zaječarskom, Sremskom, Šumadijskom, Južnobačkom i Mačkvanskom okrugu, kao i u Beogradu.  

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković naglasila je da će država vlasnicima isplatiti po tržišnoj vrednosti po kilogramu mesa svaku eutanaziranu životinju.

"Mali farmeri treba da preduzmu sve što je do njih kako bi se zaštitili od ulaska zaraze na njihovu farmu, ali ukoliko se to desi, ne treba da dižu paniku, već da obaveste veterinara, jer će svaka eutanazirana životinja koja je zaražena na farmi biti isplaćena od države", rekla je ona. 

Afrička kuga svinja je virusna bolest sa kojom se, pored Srbije, bori ceo region i pojedine države EU, a u Srbiji je prvi put dijagnostifikovana 2019.

Lav primio najnoviju gensku terapiju za SMA

Dvogodišnji dečak koji boluje od spinalne mišićne atrofije Lav Teodorović prvi je u Srbiji primio gensku terapiju zolgensma u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

To je najnovija genska terapija za SMA, a od sada u Srbiji o trošku fonda mogu da je prime sva obolela deca koja ispunjavaju kriterijume, rekla je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Škodrić.

Tramp na policijskoj fotografiji

Bivši predsednik SAD Donald Tramp predao se nadležnima u zatvoru u Džordžiji, gde je priveden i zaveden u policijsku evidenciju po optužnici da je planirao da "prekroji“ volju birača u toj saveznoj državi na predsedničkim izborima 2020, na kojima je izgubio od aktuelnog predsednika Džoa Bajdena.

Tramp, koji je zaveden kao zatvorenik broj P01135809, je posle 20 minuta provedenih u zatvoru pušten na slobodu uz kauciju, prenela je agencija Rojters pozivajući se na podatke zatvora okruga Fulton.

Tokom procedure ušao je u istoriju kao prvi bivši američki predsednik koji se našao na policijskoj fotografiji.

Nakon toga Tramp se oglasio na mreži X (bivši Tviter) prvi put nakon više od dve godine.

Indija spustila letelicu na Mesec

Indija je spustila svoju svemirsku letelicu Čandrajan-3 na Mesec, postavši tek četvrta zemlja koja je ikada napravila takav podvig.

Indijski lunarni rover "Pragjan" na Mesecu, poslao je prve naučne podatke koji menjaju ideje o Mesečevom južnom polu, izmerivši temperaturu od 70 stepeni Celzijusovih, suprotno mišljenju da temperatura može biti između 20 i 30 stepeni, saopštila je Indijska organizacija za svemirska istraživanja.

Proširenje BRIKS-a

Argentina, Egipat, Iran, Etiopija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija biće pozvani da se učlane u BRIKS, saopštio je predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa.

On je rekao da će članstvo tih zemalja u BRIKS-u početi 1. januara 2024. godine.

Izvor: Insajder