Osvrt na novembar: Nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu, protesti i hapšenja (FOTO/VIDEO)

Tačno u 11.52 časova, 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu urušila se betonska nadstrešnica, zbog koje je na licu mesta poginulo 14 osoba, dok je jedna preminula 17 dana kasnije u Kliničkom centru Vojvodine. Dve osobe koje su teško povređene, još uvek se nalaze na lečenju.

U danu kada se srušila nadstrešnica, nadležni satima nisu ništa saopštavali; pa su informacije u medijama bile konfuzne – od toga da je pala staklena terasa, zatim da je bila betonska, da je pala rekonstruisana nadstrešnica, da nije bila rekonstruisana, da ima više od 30 poginulih, da se još uvek ne zna broj poginulih i povređenih…

Prva institucija koja se oglasila je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, koje je kratko saopštilo da je na lice mesta izašao tužilac "radi vršenja uviđaja“, kao i da se preduzimaju sve mere i radnje u skladu sa zakonom. 

Odmah zatim saopštenje su izdale i Infrastrukture železnice Srbije sa informacijom da je došlo do pada betonske nadstrešnice stanične zgrade i da u ovoj nesreći ima povređenih.

Nekoliko sati kasnije na mestu nesreće našli su se ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i premijer Miloš Vučević koji su održali konferenciju u blizini urušene nadstrešnice dok su spasioci i vatrogasci još uvek izvlačili tela i preživele. 

Dačić je saopštio da je u tom trenutku izvučeno osam tela, dok je predsednik Vlade poručio da će "insistirati da se pronađu odgovorni", bez obzira što se, kako je rekao, radi o objektu i nadstrešnici koja je izgrađena pre 60 godina.

"Insistiraćemo da se pronađu odgovorni i da odgovaraju oni koji su morali da vode računa i koji su morali upozoriti, da se određene stvari moraju popraviti", rekao je Vučević.

Vlada Srbije proglasila je 2. novembar Danom žalosti, dok je u Novom Sadu i celoj Vojvodini proglašena trodnevna žalost. 

Ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić nakon prekinute posete Crnoj Gori, stigao je u Novi Sad u večernjim satima i poručio da će biti utvrđena odgovornost "onih koji su krivi što ovaj deo stanice nije rekonstruisan, kada je sve drugo rekonstruisano".

Protesti i "krvave ruke"

Naredna dva dana, posle nesreće,  deo opozicije protestovao je ostavljajući crvene tragove ruku po zgradama institucija. To je simbolički predstavljalo "krvave ruke“ odgovornih za pad nadstrešnice. 

U nedelju 3. novembra građani su protestovali u Beogradu ispred Vlade Srbije i Ministarstva građevinarstva gde su zahtevali da ministar Goran Vesić podnese ostavku.

Najmasovniji protest bio je u Novom Sadu 5. novembra. Počelo je mirno okupljanjem ispred Železničke stanice, a zatim šetnjom nekoliko desetina hiljada građana ulicama Novog Sada kako bi odali počast stradalim sugrađanima. Međutim, kada se mirni rpotest privodio kraju, došlo je do incidenata.

Počelo je razbijanjem stakla ispred prostorija Srpske napredne stranke (SNS), a zatim se nastavilo i ispred Gradske kuće na koju je grupa mladića sa crnim kapuljačama bacala petarde, kamenice, baklje i crvenu farbu na vrata zgrade. Policija je uzvratila suzavcem. Deo policijskih snaga bio je raspoređen i unutar zgrade Gradske kuće, koji međutim, nije reagovao. 

Opozicija je tvrdila da su grupe mladića koje su razbijale - "ubačeni elementi“, za koje su ranije tog dana saopštili da imaju saznanja da “da je vlast za proteste pripremila provokatore”.

U međuvremenu, u Novi Sad je stigao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je poručio na vratima stranačkih prostorija okupljenim pristalicama da će "svi koji su napadali policajce odgovarati pred zakonom".

Protest se ubrzo smirio, a demonstranti razišli. Ministarstvo unutrašnjih poslova je sutradan saopštilo da su policijski službenici za vreme i nakon održavanja skupa u Novom Sadu preduzeli mere i radnje prema 14 osoba.

Pritvor je određen i nekadašnjem potpredsedniku Vlade Vojvodine Goranu Ješiću zbog napada na službeno lice. Međutim, Ješić je u izjavi koju je dao u policiji rekao se ni u jednom momentu nije moglo videti da privođenje obavljaju policajci jer se nisu identifikovali, te da je pomagao mladiću kog su odvodili ljudi koji su sakrili svoja lica. Incident su zabeležile i kamere televizije N1, gde se na snimku vidi da je Ješić prestao da pruža otpor nakon što se jedan od njih legitimisao.

Među privedenima bio je i odbornik Građanskog pokreta Bravo Miran Pogačar, odbornik Skupštine grada Miša Bačulov, akstivista Ivan Bjelić i još četiri osobe.

Naredni protest bio je 8. novembra u Novom Sadu gde su se aktivisti organizacija "Stav“ i "SviĆe“ blokirali Varadinski most, a aktivistkinje Doroteja Antić i Mila Pajić su, posle više sati nakon privođenja, puštene  na slobodu.

 
Parlamentarna opozicija pozvala je na novi protest 11. novembra ispred Vlade Srbije i ponovila zahteve među kojima su ostavke predsednika vlade Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, objavljivanje svih tajnih ugovora vezanih za rekonstrukciju stanice, hitno hapšenje svih odgovornih, za, kako su naveli, u tom trenutku, ubistvo 14 ljudi i puštanje na slobodu svih nevinih i nezakonito pritvorenih. Zahtevi su predati Skupštini.

Akcije su se nastavile i narednih dana. Predstavnici opozicije u Skupštini Srbije, ali i pokrajinski poslanici blokirali su zgradu u kojoj se nalaze Tužilaštvo i Sud u Novom Sadu tri jutra za redom. Na taj način hteli su da iskažu nezadovoljstvo zbog periodičnog izveštavanja Tužilaštva o toku istrage u slučaju pada nadstrešnice, kao i to što se neki građani i dalje nalaze u pritvoru nakon protesta ispred Gradske kuće 5. novembra.

Zgradu je sva tri dana štitio kordon policije, a dolazilo je i do sukoba i guranja sa poslanicima.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić upozorio je učesnike protestnih okupljanja da se neće tolerisati remećenje javnog reda i mira, ugrožavanje bezbednosti zemlje i državnih institucija, kao i napadi na policiju. Dodao je da "policija može da interveniše, ali kada se izvadi pendrek nema stajanja i odustajanja".

"Onaj ko rukom krene i udari policiju taj više nije politički aktivista, već nasilnik. To nije slabost policije, već njena snaga da izdrži omalovažavanje i provokacije, kao što smo videli u incidentima u Novom Sadu", poručio je tada Dačić.

Potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić pušten je na slobodu 22. novembra, a uz njega i  student Relja Stanojević kojeg je branio i gradski odbornik Miša Bačulov. Ješić je za Insajder izjavio da se "zbog poteza vlasti u prethodne tri nedelje, vraća punim kapacitetom u politiku“.

Nekoliko dana kasnije, Građanski pokret Bravo saopštio je da je 74-godišnji Ilija Kostić, koji je uhapšen tokom blokade ispred novosadskog suda, pretučen u policijskoj stanici, zbog čega je morao da bude podvrgnut hitnoj operaciji u Kliničkom centru Vojvodine. Novosadska opozicija dala je rok od 24 časa Tužilaštvu da pokrene istragu protiv policajaca koji su pretukli Kostića, a isti dan Tužilaštvo je u odgovoru portalu 021.rs navelo da je predmet o prebijanju formiran odmah nakon saslušanja.

Na pitanje Insajdera ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže, da je Sektor unutrašnje kontrole dostavio tužilaštvu sve što je traženo, uključujući i spisak policajaca koji su postupali, kao i snimke saslušanja. 

Opozicija je nastavila sa blokadom zgrade pravosudnih organa 28. novembra, međutim isti dan iz pritvora su pušteni Aleksandar Mudrinić , Saša Lučić, Ivan Bjelić, Maksim Kolović i Mihialo Mladenović koji su privedeni na protestu 5. novembra.

Građani Srbije su tokom ovih mesec dana više puta odavali počast stradalima u nesreći tako što su obustavljali sve svoje aktivnosti petkom u 11.52, najpre na 14 minuta zbog 14 stradalih, a nakon vesti da je jedna od povređenih podlegla povredama na 15 minuta. Međutim i tu su se dešavali sukobi, a podsticali su ih, kako predstavnici opozicije i aktivisti tvrde, provokatori i "ubačeni elementi“.

Najavljeno je da će se protesti i druge aktivnosti nastaviti i u narednom periodu.

Ostavke ministara i istraga

Tri dana nakon pada nadstrešnice, 4. novembra, Goran Vesić koji je u tom trenutku ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture održao je vanrednu konferenciju za medije na kojoj je najavio da će naredni dan zvanično podneti ostavku na mesto ministra.

"Prošao je Dan žalosti u Republici Srbiji povodom strašne tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Nisam se oglašavao iz pijeteta prema stradalima i porodicama. Ostavku sam ponudio istog dana predsedniku Vlade, kada se dogodila nesreća, a nameru sam saopštio i predsedniku Republike. Obaveštavam da ću sutra ujutro zvanično podneti ostavku predsedniku Vlade. Kada je Skupština bude konstatovala, prestaću da obavljam funkciju u tehničkom mandatu. Ne mogu da prihvatim krivicu, jer ni ja ni ljudi s kojima radim nemamo ni trunku odgovornosti, i siguran sam da će to da pokaže istraga. Ostavku podnosim kao odgovoran čovek koji želi to primerom da pokaže", rekao je Vesić tada.

Poručio je i da odgovorne za tragediju treba tražiti među investitorima i projektantima, ali i onima koji su izvodili radove i vršili nadzor na rekonstrukciji Železničke stanice u tom gradu.

Narednog dana Vesić je objavio na svom profilu na Instagramu da je i formalno podneo ostavku, u kojoj se navodi da "odlazi sa funkcije čiste savesti i ponosan na rezultate“ koji ostaju iza njega kao i tima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji je radio sa njim. 

Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je da bi bilo nelogično da se, kako je rekao, sve završi sa ostavkom Gorana Vesića, kao i da "očekuje da njegova ostavka ne bude jedina“.

I nije bila. Tomislav Momirović koji je u prethodnom mandatu bio na čelu ministarstva građevine potvrdio je za Insajder 20. novembra da je podneo ostavku na mesto ministra unutrašnje i spoljne trgovine. Za njim je usledila ostavka i direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelene Tanasković. 

Ministrima su ostavke prihvaćene na sednici Skupštine 25. novembra.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu samo se sporadično oglašavalo o dešavanjima. Na svakih par dana izvestilo bi javnost o tome koliko ljudi je do tog trenutka saslušano, a koliko je još planirano za taj dan. 

Konkretne informacije od tužilaštva stigle su 21. novembra kada su saopštili da je uhapšeno 12 lica, a da je jedno u bekstvu. 

Kako se navodi u saopštenju uhapšeni ili zadržani su "J.T., G.V., A.D. i N.Š. učinili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, a osumnjičeni: S.N., M.J., Lj.M.M., M.S., D.J., M.G. i D.T. izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281 stav 1 Krivičnog zakonika. Za navedena krivična dela propisana je kazna zatvora od 2 do 12 godina".

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je da je osoba koja je zadržana kasnije u toku dana Z.S.M.  koja se sumnjiči da je "izvršila krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281 stav 1 Krivičnog zakonika, dok je utvrđeno da je jedno lice, za koje se sumnja da je izvršilo isto krivično delo, trenutno nedostupno organima gonjenja".

Dva dana kasnije Viši sud u Novom Sadu je nakon saslušanja, donelo rešenja kojima je prema osumnjičenima odredio mere pritvora i kućnog pritvora. Vlada Srbije je 22. novembra ukinula imunitet ministru građevinarstva u ostavci.

Vesić je po hapšenju počeo štrajk glađu, a kako je naveo upravnik Okružnog zatvora u Novom Sadu Mile Jandrić zbog naglog pogoršanja zdravstvenog stanja prebačen je u Institut u Sremskoj Kamenici na dalje zbrinjavanje 26. novembra. 

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija saopštila je isti dan da je i nekadašnji direktor Infrastruktura železnica Nebojša Šurlan iz pritvora prevezen u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Goranu Vesiću je pritvor ukinut 27. novembra, a kako navodi Više tužilaštvo u Novom Sadu, razlog je što u dostavljenim spisima predmeta, "za sada ne proizilazi osnovana sumnja da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti, a što je neophodan uslov da bi se prema bilo kom licu mogao odrediti pritvor“.

Vlada Srbije razrešila je dužnosti Jelenu Tanasković, generalnu direktorku Infrastruktura železnice Srbije, i Anitu Dimovski, pomoćnicu ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zaduženu za Sektor za železnice i intermodalni transport 29. novembra.

Ko je odgovoran?

Lanac odgovornosti na bilo kom projektu je dugačak pa tako je bilo i u slučaju rekonstrukcije Železničke stanice. Investitor je država Srbija na osnovu međudržavnog sporazuma sa Kinom. 

Ministarstvo građevinarstava je finansijer projekta. Državno preduzeće Infrastruktura železnice - investitor koji formuliše projektni zadatak, organizuje i kontroliše ceo posao. 

Ministarstvo i Železnice zajedno su po međudržavnom sporazumu i bez tendera, izabrali dve kineske firme za izvođače radova na projektu izgradnje brze pruge.

Dve kineske firme potom angažuju podizvođače, ali im međudržavni sporazum omogućava da to javnost ne mora da zna. Među podizvođačima bila je i domaća firma Starting za koju se ispostavilo da je radila na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu.

Idejni projekat, po zadatku koji su dobili od preduzeća Infrastrukture železnice, radio je saobraćajni institut CIP. Projekat je odobrila Reviziona komisija Ministarstva građevinarstva koju čine stručnjaci.

Na osnovu usvojenog idejnog projekta radi se projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje radova. Za taj posao kineski izvođač posebno bira dve firme. Jedna je kineska, a druga je domaći CIP ali, u ovom slučaju, kao podizvođač.

Tehničku kontrolu projekata radi firma Cestra, osnovana 2005. godine kao kompanija u stranom vlasništvu, ali 2017. dolazi do promene, pa su danas vlasnici srpski državljani Dragan Milić i Jasna Stojković Milić.

  
U sledećem koraku Investitor, odnosno Železnice Srbije biraju nadzor za ceo projekat izgradnje brze pruge duge 108 kilometara sa svim staničnim zgradama. Nadzor čini šest firmi. Prema istraživanju Insajdera za nadzor rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu je konkretno bio zadužen Ežis kompanija registrovana u Srbiji sa matičnim preduzećem u Francuskoj.

Uobičajena procedura bi nalagala  da Investitor - Železnice Srbije - izabere Komisiju za tehnički prijem,  pa da potom ponovo Investitor podnese zahtev za upotrebnu dozvolu i potom od izvođača preuzme objekat.

Sve ovo se, kako su otkrili novinari Insajdera 4. novembra - nije desilo. Objekat je, kako smo otkrili šest dana kasnije, otvoren na osnovu samo jednog papira kojim je izvođač, što su u ovom slučaju kineske kompanije, garantovale za bezbednost u vestibilu B. 

Novinari Insajdera uputili su pitanja tužilaštvu da li je neko od predstavnika kineskih izvođača među uhapšenima, ali odgovor nismo dobili. Ni iz kineskih kompanije nema odgovora na pitanje da li su sarađivali sa tužilaštvom i sproveli internu kontrolu.

Nalog za sprovođenje istrage protiv 13 okrivljenih u potpunosti potvrđuje istraživanja Insajdera o uzroku nesreće. 

Blokade Starog savskog mosta

Malo posle ponoći 2. novembra, kamion sa građevinskom mašinom došao je do Savskog mosta i okupljenih građana koji su tu dežurali danima kako bi "odbranili most od rušenja“. 

Pripremni radovi na demontaži mosta nastavljeni su tokom dana, a gradski Sekretarijat za informisanje je saopštio da će biti obustavljen saobraćaj. 

Inicijativa "Most ostaje“ pozvala je Sekretarijat za saobraćaj Beograda 4. novembra da pokaže studiju o bezbednosti na osnovu koje tvrdi da je Stari savski most nebezbedan.

Akcije ove inicijative su se nastavile, pa su 10. novembra zahtevali "momentalno obustavljanje svih radnji koje imaju za cilj uklanjanje Starog savskog mosta, kao i svih sa time povezanih radova na levoj obali Save, na prostoru spomen parka Staro sajmište“.

 
Predsednik Srbije Aleksanadar Vučić najavio je da će most biti premešten dva kilometra dalje, da povezuje Zemun sa Ratnim ostrvom. 

Međutim, i dalje nije jasno kako će se tako stari i dotrajali most "prebaciti" na novu lokaciju, niti koliko će ovaj poduhvat koštati građane Srbije. Takođe, nije ni poznato kada će se konkretno saznati više detalja o ovom projektu. Ono što jeste poznato je da će demontaža starog mosta i izgradnja novog koštati 94 miliona evra, od čega će 80 miliona biti finansirano putem kredita, dok ostatak sredstva obezbeđuje država.

U međuvremenu, aktivisti su nastavili da blokiraju radove na mostu, a reagovala je i policija. U jednoj od akcija 20. novembra kada su pokušali da spreče uklanjanje tramvajskih šina sa kolovoza lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović i njihov odbornik Aleksandar Jovanović su privedeni. 

Manojlović prebačen je iz policijske stanice na Novom Beogradu u Urgentni centar, a posle pregleda je, kako je saopšteno iz Kreni-promeni, pušten kući. Navedeno je i da Manojlović ima vidljive povrede i nagnječenja rebra.

U međuvremenu se oglasio Klinički centar Srbije (KCS) koji je saopštio da je lider pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović dovezen u Urgentni centar i da mu nakon dijagnostike nisu utvrđene bilo kakve povrede, pa je otpušten. Pokret Kreni-promeni tvrdi da je Klinički centar izdao "lažno saopštenje".

Grupa aktivista i opozicionih poslanika blokirala je isti dan Brankov most, a blokada je trajala sat vremena. Nakon toga policija je privela još četiri osobe.

Akcije su usledile i u narednim danima, a aktivisti redovno dežuraju na mostu.

Tako su 27. novembra aktivisti inicijative "Most ostaje" prosuli džak šuta ispred Skupštine Beograda navodeći da je to otpad sa gradilišta kompanije "Milenium tim". 

Isto veče održan je protest na raskrsnici kod bulevara Vudro Vilsona i ulice Nikole Kravcova u Beogradu na vodi u trajanju od sat i po vremena. Na protestu je došlo i do incidenata, a policija razdvaja dve grupe.

Po nalogu kontakt tačke za javni red i mir Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pripadnici MUP-a saopštili su da će podneti nadležnom osnovnom javnom tužilaštvu krivične prijave protiv pet lica u vezi sa događajima od 24. novembra 2024. godine na Savskom mostu i 26. novembra 2024. godine u Bulevaru Vudroa Vilsona.

Donald Tramp ponovo predsednik SAD

Još jedna, ovoga puta vest iz sveta, koja je obeležila novembar. Kandidat republikanaca Donald Tramp pobedio je na predsedničkim izborima održanim u Sjedinjenim Američkim Državama i postao njen 47. predsednik. 

On je osvojio 312 elektorskih glasova, dok je njegoa protivkandidatkinja iz redova demokrata Kamala Haris osvojila 226 elektorskih glasova.

Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270. 

Republikanci su preuzeli kontrolu i nad Senatom, gornjim domom Kongresa SAD pošto su osvojili mesta koja su imale demokrate, čime su preoteli većinu u tom telu posle četiri godine.

Tramp je u obraćanju iz izbornog štaba na Floridi proglasio pobedu, ocenivši da je reč o ''najvećoj političkoj pobedi nekog političkog pokreta''.

''Hvala američkom narodu što mi je učinio čast da budem 47. predsednik ove zemlje. Boriću se za svakog građanina, porodice i budućnost, svakim dahom svog tela, neću se odmoriti dok ne budemo predali jaku Ameriku našoj deci koja to zaslužuju. Pomoći ćemo našoj zemlji, da se izleči, njoj je veoma potrebna pomoć'', rekao je Tramp tokom obraćanja svojim pristalicama.

Izrazio je zahvalnost kandidatu Republikanaca za potpredsednika SAD Džej Di Vensu, nazvavši ga ''sjajnim tipom'', i naveo da SAD ''ima novu zvezdu'' u milijarderu Ilonu Masku, koji je ranije izjavio da će, ako mu Tramp u slučaju izbora poveri neku funkciju, smanjiti broj državnih federalnih agencija.

Kamala Haris je u govoru na Univerzitetu Hauard u Vašingtonu poručila svojim pristalicama iz Demokratske partije SAD da se rezultati moraju priznati, ali ih je i pozvala da nastave borbu za svoju viziju. Aktuelni američki predsednik Džozef Bajden saopštio je da će ''mirno predati vlast'' pobedniku 20. januara, odnosno na isteku svog mandata.

Izvor: Insajder