Osvrt na oktobar: (Ne)realna opasnost uvođenja mera protiv Srbije, sukob u Izraelu, kampanja "Mesec dana alarma"

Reakcije međunarodne zajednice na Banjsku

Slučaj Banjska sa kraja septembra ostavio je mnogo otvorenih pitanja. Jedno od njih je i da li će se Srbiji uvesti sankcije ukoliko se utvrdi da je Beograd ipak znao za akciju.

Prema mišljenju ministra spoljnih poslova Ivice Dačića opasnost da Srbiji budu uvedene kaznene mere nije realna. Ipak, portparol Evropske unije Peter Stano je naglasio da EU očekuje "punu i bezuslovnu saradnju“ kada je reč o dešavanjima u Banjskoj, kao i da je spremna da razmotri mere u odnosu na Srbiju, ako zemlje članice procene da je to potrebno.

Poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik je ukazao da stanje na terenu ozbiljno eskalira, jer se u proteklih 10 godina nije videlo takvo nasilje, dok je francuski predsednik Emanuel Makron sredinom meseca poručio da očekuje "duh odgovornosti" od predsednika Srbije i prištinskih vlasti kako bi se smanjile tenzije. On je dodao i da je "što se Francuske tiče, odluka o viznoj liberalizaciji za Kosovo "suspendovana" pošto se, kako kaže, data reč ne poštuje.

Dva dana nakon ove izjave, poslanici Evropskog parlamenta usvojili su većinom glasova "Rezoluciju o nedavnim dešavanjima u dijalogu Srbija-Kosovo, uključujući situaciju u opštinama na severu Kosova".

Dokument nije pravno obavezujući, ali u njemu piše da se Beograd i Priština pozivaju na deeskalaciju, utvrđivanje svih činjenice u vezi sa napadom, kao i da se preduzmu mere protiv Srbije ukoliko se utvrdi da je bila direktno umešana u ta dešavanja.

Sa "velikom petrokom“ koju čine izaslanici EU, SAD, Nemačke, Italije i Francuske sastali su se i premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Iz Kurtijevog kabineta je potvrđeno da je tada predstavljen novi plan za nastavak dijaloga, a Vučić je ocenio da je sastanak bio "težak“.

Na sednici Saveta bezbednosti UN premijerka Srbije Ana Brnabić je odbacila povezanost zvaničnog Beograda događajima na Kosovu, i dodala da su istrage u toku "kako bi se dali svi odgovori i rasvetlile sve nejasnoće, uključujući i način na koji su dva od tri preminula Srbina izgubila živote“.

S druge strane na istoj sednici predsednica Kosova Vjosa Osmani optužila je Srbiju za finansijsku, političku podršku, obuku i naoružanje "terorističke i paramilitarne grupe" koja je, kako je rekla, napala Kosovo i pokušala da izvrši aneksiju severa "u stilu Krima".

Krajem meseca vlada Kosova je saopštila da je Kosovo prihvatilo Osnovni sporazum iz Brisela, datuma 27. februara 2023. godine, kao i Implementirajući aneks iz Ohrida datuma 18. marta 2023.godine.

Ovo je saopšteno nakon sastanka sa nemačkim kancelarem, Olafom Šolcem, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, premijerkom Italije Đorđom Meloni, predsednikom Evropskog saveta Šarl Mišelom, visokim predstavnikom za spoljnu politiku Žozepom Boreljom, kao i Miroslavom Lajčakom.

Nakon istog sastanka predsednik Srbije je rekao da je Beograd spreman da primeni sve dogovore postignute u dijalogu sa Prištinom, ali da ne može da pristane na članstvo Kosova u UN i na prihvatanje kosovske nezavisnosti.

Kraj meseca je obeležen i sastankom predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Ona je na pitanje šta znači "de fakto priznanje nezavisnosti Kosova" ako pet članica EU ne priznaje tu nezavisnost, izjavila da se radi o sprovođenju Ohridskog sporazuma, koji predviđa različite korake, koji uključuju priznanje dokumenata i instutucija od strane Srbije, a uz to ide osnivanje Zajdnice srpskih opština, što treba da realizuje Kosovo.

Vučić je nakon sastanka rekao da Srbija zna svoje obaveze, ali i da zna šta ne može da učini suprotno svom Ustavu.

Slučaj Radoičić

Odgovornost za događaje u Banjskoj preuzeo je Milan Radoičić, koji je u tom trenutku bio član Srpske liste. Njemu je početkom oktobra određeno policijsko zadržavanje do 48 časova, a uz krivičnu prijavu priveden je u Više javno tužilaštvo u Beogradu.

"Milan Radoičić se tereti da je od januara 2023. godine do 24. septembra oružje, municiju i eksplozivna sredstva velike razorne moći nabavljao iz Tuzle, Federacija BIH, koje mu je isporučivano na teritoriji Grada Beograda, najčešće na potezu Bubanj Potok – Vrčin, a koje je potom prenosio i skladištio na neutvrđenim lokcijama na teritoriji AP Kosova i Metohije, gde ih je skrivao u napuštenim objektima i šumama, pa je kao kolovođa grupe sa više NN lica, zajedničkim delovanjem i opšte opasnom radnjom 24. septembra izazvao opasnost za život ljudi u mestu Banjska na teritoriji AP KIM", stoji u saopštenju Višeg javnog tužilaštva.

Ipak, premijer Federacije Bosne i Hercegovine Nermin Nikšić demantovao je da je oružje koje je korišćeno u napadu na kosovsku policiju stiglo iz Tuzle.

Radoičić je na saslušanju negirao izvršenje ovih krivičnih dela, a Viši sud u Beogradu je nakon toga odbio predlog tužilaštva za određivanje pritvora zbog opasnosti od bekstva, već je saopštio da je Radoičiću određena mera zabrane napuštanja boravišta kojom mu je zabranjeno da bez odobrenja suda napusti teritoriju Republike Srbije i zabranjen odlazak na teritoriju AP Kosovo i Metohija, te mu je naloženo da se svakog 1. i 15. u mesecu javlja nadležnoj policijskoj stanici, a oduzeta mu je i putna isprava.

Više tužilaštvo je potom 5. oktobra uložilo žalbu na ovo rešenje, kojom se ipak traži određivanje pritvora osumnjičenom.

S druge strane, Osnovni sud u Prištini produžio je pritvor na po još dva meseca za V. T, B. S. i D. M. koji su "osumnjičeni za teroristički napad“ na Kosovsku policiju u Banjskoj.

U intervjuu za Skaj njuz predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da Radoičić ne može da bude izručen Prištini, jer Srbija ne priznaje Kosovo, kao i da će on odgovarati pred srpskim organima i da tek predstoji podizanje optužnice. Takođe je dodao da mu je on bio blizak saveznik, ali ne i prijatelj.

Predsednik je na pitanje Insajdera da li se ispituje moguća uloga ili mogući propusti pojedinaca iz redova službi bezbednosti, rekao da se "ispituje sve", i da se to radi "i unutar vojske“.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović na konferenciji za novinare sa ministrom odbrane Milošem Vučevićem rekao da Radoičić nije učestvovao na obuci i vojnoj vežbi na Pasuljanskim livadama, ali da jeste prethodnih godina bio pozivan na vojne vežbe, na koje se, prema njihovim rečima, nije odazivao.

Prethodno je Priština objavila snimke koji navodno prikazuju pripadnike naoružane grupe iz Banjske kako izvode obuku na lokacijama u centralnoj Srbiji.

Sukob Hamasa i Izraela

Sedmi oktobar obeležen je napadom palestinske militantne grupe Hamas koja je upala na teritoriju južnog i centralnog Izraela. Ministar odbrane Izraela Joav Galan proglasio je vanredno stanje u celom Izraelu.

Kao odgovor na napad izraelska vojska je pokrenula operaciju "Gvozdeni mačevi”, a premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da je Izrael u ratu.

"Građani Izraela, mi smo u ratu... I mi ćemo pobediti", rekao je Netanjahu u prvoj izjavi nakon napada Hamasa.

Dok su vlade širom sveta osuđivale napad Hamasa, Iran je čestitao palestinskim borcima, a britnaski premijer Riši Sunak je poručio da će Velika Britanija pružiti diplomatsku, obaveštajnu ili bezbednosnu podršku Izraelu ako to bude zatraženo.

Odmah naredni dan Vlada Republike Srbije obavila je repatrijacioni let iz Tel Aviva u saradnji sa Er Srbijom, a let je organizovan za sve državljane Republike Srbije koji su inicijalno imali karte za letove drugim kompanijama, a koje su u međuvremenu otkazale svoje letove.

Na mestu muzičkog festivala na jugu Izraela pronađeno je više od 250 tela stradalih pošto su palestinski militanti upali na muzički festival i otvorili vatru. Festival ''Supernova'' održavao se u pustinji Negev, u blizini kibuca Reim, nedaleko od Pojasa Gaze, odakle su pripadnici Hamasa došli kako bi započeli napade.

Evropska komisija je dva dana nakon napada suspendovala svu pomoć namenjenu Palestini u ukupnoj vrednosti od 691 miliona evra, da bi samo pet sati kasnije poništila tu odluku, a nikakvo neposredno objašnjenje za preokret nije dato.

U roku od dva dana dok su trajali izraelski udari iz vazduha u znak osvete za napad Hamasa na Izrael, više od 187.500 ljudi je raseljeno u Pojasu Gaze, a Hamas je tada ponovio da dok se borbe ne završe neće pregovarati o oslobađanju talaca.

Što se tiče Srbije, šef srpske diplomatije Ivica Dačić je rekao da je "prisutna solidarnost između država u smislu pomoći" i evakuacije iz Izraela, uz ocenu da je pitanje kako će se razvijati situacija na Bliskom istoku s obzirom da se "ne nazire mogućnost političkog rešenja prihvatljivog za sve".

Za to vreme Izrael je formirao vanrednu vladu "nacionalnog jedinstva“, što znači da se tokom perioda rata "neće se promovisati zakoni ili odluke vlade koje se ne tiču vođenja rata i svi visoki politički postavljeni će automatski produžiti svoje mandate tokom perioda rata."

Peti dan od početka rata Pojas Gaze je ostao bez struje i vode, a izraelski ministar energetike je poručio da će tako ostati dok ne budu oslobođeni taoci. Vojska je pozvala hiljade Palestinaca koji su živeli na severu Pojasa Gaze, a humanitarna kancelarija UN saopštila je da je i pre izraelskog upozorenja Gazu napustilo više od 400.000 stanovnika.

Nakon što je danima dogovarano kada i kako će se poslati humanitarna pomoć Pojasu Gaze, u subotu, 21. oktobra je to konačno i realizovano. Konvoj humanitarne pomoći stiglo je u Gazu, a iz kancelarije za medije militantne grupe Hamas saopšteno je da je poslato 20 kamiona sa lekovima, medicinskom opremom i ograničenim količinama konzervirane hrane. Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA) je ranije rekla da su bolnice u Gazi su "na ivici kolapsa".

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u petak, 27. oktobra, rezoluciju kojom se poziva na "humanitarno primirje" u Pojasu Gaze. Dok je 120 država glasalo za usvajanje rezolucije, 45 među kojima je i Srbija je bilo uzdržano, a 14 članica Ujedinjenih nacija je bilo uzdržano. Za usvajanje rezolucije je glasalo 120 država, 45 je bilo uzdržano, a 14 članica UN je bilo protiv, uključujući Izrael i Sjedinjene Američke Države.

U noći između 27. i 28. oktobra Izrael je saopštio da je krenuo u već najavljenu "drugu fazu rata", kao i da su kopnene snage "proširile operacije" u Gazi. Vojska je tada saopštila da je tokom noći ušla u severni deo Pojasa Gaze i proširila vojne operacije u toj opkoljenoj palestinskoj enklavi.

Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) upozorio je 30. oktobra da se deca u Gazi suočavaju sa katastrofalnom situacijom, jer roditeljima nije preostalo ništa drugo nego da im daju slanu vodu.

Broj ubijenih u ovom sukobu prelazi 8.000 ljudi.

Rat je uticao i na ostatak sveta, pa se Francuska u roku od nedelju dana od njegovog početka suočila sa napadima koje je policija okarakterisala kao terorističke.

Prvo je u gradu Arasu ubijen profesor, zbog čega je francuski predsednik Emanuel Makron naredio mobilizaciju 7.000 vojnika, a zatim su krenule dojave o bombama po aerodromima, muzeju Luvru i Versajskoj palati.

U Briselu je u oružanom napadu ubijeno dvoje Šveđana, a izvršitelj se deklarisao kao pripadnik ISIS-a.

Kampanja "Mesec dana alarma"

Mesec oktobar je i mesec u kome je Insajder televizija pokrenula kampanju koja će trajati do 2. novembra - Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

U specijalnoj emisiji „Kad pobedi mrak“, autorke Brankice Stanković intervju je dao inspektor Dragan Kecmana čiju je karijeru obeležio slučaj ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Prema zvanično zavedenim podacima njegovo ubistvo je planirano najmanje dva puta, a dozvolu za nošenje oružja koje je dobio od MUP-a kao poklon za odlazak u penziju ne može da dobije ni godinu dana kasnije.

Brankica Stanković: "S obzirom na to da je reč o ubistvu novinara 1999. godine i da je taj novinar prethodno proglašen za izdajnika, kroz Vašu priču jednog policijskog inspektora i kroz priču tog slučaja mi bismo da vidimo gde smo i zašto smo tu gde jesmo 24 godine kasnije?"

Dragan Kecman: "Upravo tako. Znači da vidimo ako bude se potvrdilo i ako bude definitivno oslobađajuća presuda, gde se nalazimo. Evo dobro pitanje ne samo za komisiju, za policijske službenike koji su radili, nego i za vas novinare i za celo društvo - gde se nalazimo sad u ovom vremenu i u kom periodu se mi to nalazimo."

Dragan Kecman smatra da, ako bude oslobađajuća presuda, što, kako kaže, ne želi da prihvati, “onda smo mi u ozbiljnoj situaciji da se zapitamo kao društvo gde idemo, u kom pravcu idemo”.

Medijski zakoni

U fokusu su u oktobru bili i medijski zakoni. Predstavnici medija istakli su da predloženi zakoni "ne da ne rešavaju probleme“, već legalizuju neke od njih, poput udela države u vlasništvu medija. Stručna javnost upozorava na brojne nedostatke zakona, ali ih Ministarstvo informisanja ne čuje.

Iz medijskih udruženja poručili su da su odbačeni njihovi ključni predlozi, a da su pojedine tačke zakona donete i bez znanja članova Radne grupe.

Prema onome što sada piše u predlogu zakona, prilikom dodele novca na medijskim konkursima tražiće se podaci Saveta za štampu, ali samo za one medije koji priznaju njihovu nadležnost.

Vlada Srbije je ipak usvojila Predlog zakona o javnom informisanju i medijima i Predlog zakona o elektronskim medijima.

Dok vlast tvrdi da predloženi zakoni garantuju slobodu mišljenja, izražavanja i slobodu medija, medijska udruženja izražavaju bojazan da izmene zakona vode još većoj državnoj kontroli.

"Sporan je povratak državnog vlasništva u medijima, čega smo se mi kao država odrekli, odnosno, zauzeli taj strateški pravac još 2011. godine, kada smo usvojili prvu medijsku strategiju, pa ponovili to opredeljenje 2020. godine, kada smo usvojili drugu medijsku strategiju. Sada je u Zakonu o javnom informisanju, a i u Zakonu o elektronskim medijima, bukvalno nacrtana državna telekomunikaciona kompanija, kojoj se sada dozvoljava vlasništvo nad medijima", rekla je generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović gostujući u Markeru.

Izborni uslovi i opozicione stranke

Da će se vanredni izbori održati krajem godine, znalo se još u septembru. Zbgo toga su opozicione stranke veću pažnju posvetile izbornim uslovima.

Pet opozicionih parlamentarnih stranaka i organizacija uputile su u nedelju, 8. oktobra, zajedničko pismo relevantnim međunarodnim faktorima za praćenje izbora u Srbiji.

Potpisnici ovog pisma su Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Pokret za preokret - Sindikat Sloga, zajedno sa Poslaničkom grupom “Zeleno-levi front”, Ne davimo Beograd.

Misija Crta saopštila je, povodom preporuka OEBS-a za poboljšanje izbornog procesa u Srbiji, da vlast nije ispunila preporuke u vezi sa ključnim problemima, kao i da je pomak ostvaren jedino u administrativnim aspektima.

Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) ocenila je da je za predstojeće vanredne parlamentarne izbore u Srbiji potrebna posmatračka misija u punom kapacitetu, navodi se u izveštaju Misije za procenu potreba (ODIHR NAM).

Republička izborna komisija Srbije (RIK) je donela "Odluku o izmenama i dopunama uputstva za predlaganje lica u biračke odbore za sprovođenje glasanja na izborima za narodne poslanike", po kojoj će najkasnije tri dana pre održavanja izbora biti moguće predložiti stalnog člana biračkih odbora.

Potpredsednik Narodne stranke i član Republičke izborne komisije (RIK) Jovica Todorović je izjavio za Insajder da opozicija, odlukom RIK-a da kontrolori koji su jednom imenovani u prošireni sastav biračkih odbora više neće moći da se zamene, može u značajnoj meri da bude osujećena u kontroli izbornog procesa.

Dok se sa jedne strane deo opozicije okupljene oko protesta „Srbija protiv nasilja“ dogovorio oko zajedničkog nastupa na izborima, sa druge strane državotvorna opozicija se posle petočasovnog razgovora dogovorila da će nastupiti u najmanje dve kolone.

Izvor: Insajder