Osvrt na 2023. godinu (april - jun): Masovna ubistva u OOŠ "Vladislav Ribnikar" i selima Dubona i Malo Orašje (FOTO/VIDEO)
Dva masovna ubistva u OOŠ "Vladislav Ribnikar" i u selima Dubona i Malo Orašje su događaji koji su obeležili drugi kvartal 2023. godine.
April
Mesec april obeležili su pokušaji radova na Savskom nasipu koji su sprečeni od strane građana, transformacija EPS-a u akcionarsko društvo, prodaja Geneks kule jednog od simbola Beograda, kao i mala izlaznost na vanrednim izborima na severu Kosova i Metohije.
Privremena obustava radova na Savskom nasipu
Građani, iako zadovoljni privremenim prekidom radova, izražavaju nepoverenje prema daljim namerama gradske uprave. Radnici JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" postavili su hidrante na mestu izbušenih rupa po dobijanju pismenog naloga.
Jakov Milatović pobedio na predsedničkim izborima u Crnoj Gori: Oproštaj od Đukanovićevog režima
Jakov Milatović iz Pokreta "Evropa sad" pobedio je Mila Đukanovića iz Demokratske partije socijalista u drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori, osvojivši 60,1 odsto glasova.
Izbori su protekli mirno, sa izlaznošću od oko 70,7 odsto, a Milatović je tada naglasio da je ovo odlučan korak Crne Gore napred i oproštaj od režima Mila Đukanovića.
Đukanović je priznao poraz i čestitao Milatoviću, dok su iz Centra za demokratsku tranziciju izvestili o manjim nepravilnostima tokom glasanja. Milatovićeva pobeda označila je promenu vlasti i politički preokret u Crnoj Gori.
Državno veće tužilaca razmatralo izveštaj Poverenika za samostalnost o preraspoređenju u slučaju malverzacija u EPS
Državno veće tužilaca razmatralo je izveštaj Poverenika za samostalnost o preraspoređenju dve tužiteljke iz predmeta zloupotreba u EPS-u, utvrđujući da Viši javni tužilac ima pravo na organizacione promene ali da promena zamenika tokom bitnih predmeta nije preporučljiva.
Poverenik je naveo da se ne radi o spoljnom uticaju, već o organizacionom pitanju unutar tužilaštva. Postupak preraspoređenja tužiteljki doveo je do javne rasprave i kritika, a jedna od tužiteljki, Bojana Savović, ističe da je mnogo toga izostalo iz saopštenja i da nije jasno kakvu je odluku donelo Veće.
Transformacija EPS-a u akcionarsko društvo
Nadzorni odbor EPS-a usvojio je predlog za transformaciju ovog javnog preduzeća u akcionarsko društvo, sa tri glasa za i jednim uzdržanim. Iako su neke primedbe Sindikata radnika EPS-a usvojene, ipak ključne nisu.
Transformacija predviđa promenu u upravljačkoj strukturi, gde će Skupština EPS-a imati jednog člana imenovanog od strane Vlade, što dovodi do direktne vladine kontrole. Sindikati su izrazili nezadovoljstvo delimičnim usvajanjem zahteva i strahuju od daljih posledica transformacije, posebno u svetlu privatizacije.
Utvrđeno da je Darko Šarić koristio telefon u pritvoru: Još uvek ne počinje suđenje
Darko Šarić je tokom 2020. godine, dok je bio u pritvoru, koristio mobilni telefon za organizovanje kriminalne grupe i naređivanje krivičnih dela, što je otkriveno u poslednjoj optužnici.
Sa druge strane skoro godinu dana od njegovog hapšenja, još uvek nije počelo suđenje protiv njega i još 14 optuženih. Takođe nije utvrđeno ko je Šariću uneo telefon u ćeliju, niti identitet osoba iz državnih institucija s kojima su njegovi saradnici navodno bili u kontaktu.
Optužnica se oslanja na skaj poruke kao dokaze, ali brojne praznine u istrazi i dalje postoje, uključujući i neotkrivene identitete osoba spomenutih u komunikaciji Šarićevog klana. Slučaj još uvek obiluje nepoznanicama.
Preduzeće "Eureka bar" postaje vlasnik Geneks kule: Nova era za simbol Beograda
Preduzeće "Eureka bar“, vlasnika Aleksandra Kajmakovića, postalo je novi vlasnik čuvene Geneks kule nakon što je uplatilo ukupan iznos od oko 20 miliona evra na javnom nadmetanju. Geneks kula je prodana kao deo stečajne mase preduzeća "Generaleksport" i njegove ćerke firme ICG.
Finalna uplata od 13 miliona i 350 hiljada evra usledila je nakon ranijeg depozita od sedam miliona i 100 hiljada evra. Aleksandar Kajmaković, vlasnik "Eureka bara", bio je hapšen tokom finansijske istrage protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka i dao je iskaz u svojstvu građanina.
Ovim potezom, Geneks kula prelazi u ruke nove kompanije, označavajući promenu vlasništva jedne od najpoznatijih građevina u Beogradu.
Početak suđenja Hašimu Tačiju u Hagu
Bivšem lideru OVK i političkom lideru kosovskih Albanaca, Hašimu Tačiju započeto je suđenje pred Specijalizovanim većem u Hagu. On je optužen za zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistva, mučenja i zlostavljanja.
Odbrana tvrdi da Tači nije imao ni kontrolu ni motiv za zločine, ističući da su zločini bili posledica nekontrolisanih lokalnih aktivnosti, a ne udruženog zločinačkog poduhvata. Tužilaštvo, međutim, tvrdi da su Tači i ostale visoko rangirane vođe OVK bile direktno odgovorne za niz zločina, naglašavajući jasnu strukturu i hijerarhiju unutar OVK.
Na suđenju su prikazane uznemirujuće fotografije i dokazi koji ukazuju na teške uslove pritvora i mučenja žrtava. Atmosfera straha i realna opasnost za svedoke i dalje postoji, čak i dve decenije nakon sukoba, zbog čega se suđenje fizički održava u Hagu kao deo kosovskog pravosudnog sistema.
Nastavljeno suđenje u slučaju "Jovanjica“: Svedočio policajac Miloš Jurišević
Na suđenju Predragu Koluviji, policajac Miloš Jurišević, inspektor beogradske policije, svedočio je da su tokom pretresa imanja "Jovanjica" postojali dronovi koji su nadletali imanje, zbog čega je postojala opasnost od uništenja dokaza, što je uslovilo hitan pretres.
Ovakve okolnosti navele su policiju da pretres izvede po hitnom postupku 18. novembra 2019. godine, kada su pronađeni značajni dokazi, uključujući 600 kilograma marihuane.
Tokom svedočenja, Jurišević je naveo da je imanje "Jovanjica" bilo pod stalnim nadzorom policije od prvog dana upada. Takođe, izneo je da su informacije o dronovima dobili od uniformisanih policajaca, ali da o tome nije ostavljena pismena evidencija.
Šetnja u znak sećanja na Ćuruviju
Šetnja u znak sećanja na ubijenog novinara Slavka Ćuruviju organizovana je u Beogradu od strane Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Slavko Ćuruvija fondacije, obeležavajući 24 godine od njegove smrti.
Učesnici su nosili transparent "Istina je naša pobeda" i krenuli su od "Kolarca" u Knez Mihailovoj ulici do mesta ubistva na Svetogorskoj 35, gde su položeni venci i cveće.
Ovaj skup simbolizuje borbu za pravdu i sećanje na Ćuruviju, čiji je slučaj ubistva jedan od najznačajnijih u novijoj istoriji Srbije u kontekstu slobode medija i pravde.
Insajder je emitovao emisiju "Kad zavlada mrak” u kojoj su govorili svedoci tog vremena, prijatelji i saradnici ubijenog Ćuruvije.
Zastareli zakoni o opasnom otpadu u Srbiji
Zakoni u Srbiji koji regulišu tretman opasnog otpada su zastareli i neusaglašeni s evropskim standardima, dovodeći u pitanje kontrolu toksičnosti i bezbednost takvog otpada.
Firma "Yunirisk" dobila je probnu dozvolu za tretman čak 304 vrste otpada, uključujući i opasne materije, što je izazvalo zabrinutost među stručnjacima i lokalnim stanovništvom.
Zakonska regulativa ne zahteva adekvatnu kontrolu toksičnosti otpada, a postoji i problem sa adekvatnim protivpožarnim merama i planovima zaštite od ekoloških katastrofa. Predlog novog zakona koji bi unapredio ovu oblast i uskladio je s EU direktivama još nije usvojen.
Pokrenuta istraga protiv Radoja Zvicera
Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije pokrenulo je istragu protiv Radoja Zvicera, označenog kao vođu "kavačkog klana", Nikole Vušovića, vođe "vračarske" grupe, i još 11 osoba zbog sumnje u organizovanje pokušaja ubistva cijanidom u zatvoru u Crnoj Gori i drugih krivičnih dela.
Grupa je delovala na teritoriji Srbije i Crne Gore od početka 2019. do novembra 2022. godine, baveći se švercom droge, posedovanjem oružja, izazivanjem opšte opasnosti i teškim ubistvom. Pokušaj ubistva je bio usmeren protiv lica spremnog na saradnju s crnogorskim tužilaštvom.
Istraga se temelji na dokazima prikupljenim od strane Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije i međunarodne pravne pomoći preko EVROPOL-a. Tužilaštvo je tada predložilo pritvor za sve osumnjičene.
Sedam godina od Savamale: Izostanak pravde i približavanje zastarelosti
Sedam godina nakon nelegalnog rušenja objekata u Savamali, niko nije odgovarao osim policajca Gorana Stamenkovića, koji je primio uslovnu kaznu za nesavestan rad. Policija nije reagovala u noći rušenja, a identitet izvršilaca i nalogodavaca još nije utvrđen.
Prvo tužilaštvo vodi slučaj, ali je u predistražnoj fazi, a policiji je upućeno šest urgencija bez rezultata. Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da iza rušenja stoje najviši organi gradske vlasti, ali konkretne odgovornosti nisu utvrđene. Slučaj je simboličan za problematičnu pravnu državu u Srbiji, a kako se bliži rok apsolutne zastarelosti, postoji bojazan da odgovorni neće biti kažnjeni.
Niska izlaznost na vanrednim izborima na severu Kosova i Metohije
Na vanrednim izborima za gradonačelnike četiri opštine na severu Kosova i Metohije, Samoopredeljenje (PS) i Demokratska partija Kosova (DPK) osvojili su po dva mesta. Ukupna izlaznost iznosila je samo 3,47% od ukupno upisanih birača, što je ocenjeno kao poraz Prištine i dela međunarodne zajednice.
Izbori su protekli mirno, ali sa veoma malom izlaznošću birača i gotovo praznim biračkim mestima. Srpska lista nije učestvovala na izborima, naglašavajući tada da nisu ispunjeni uslovi formiranja Zajednice srpskih opština i povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije sa severa. Kosovska policija izvela je operativni plan za održavanje sigurnosti tokom izbornog procesa.
Beograd na vodi osam godina kasnije
Osam godina nakon potpisivanja Ugovora o izgradnji Beograda na vodi, projekat i dalje izaziva podeljene reakcije. Dok je obećano ulaganje iznosilo 3,5 milijardi evra, nedostatak transparentnosti i konkretnih finansijskih informacija izaziva sumnju u ekonomske benefite projekta.
Država Srbija je partneru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ustupila 100 hektara zemljišta i preuzela obavezu finansiranja infrastrukture i raščišćavanja terena, dok su konkretna ulaganja privatnog investitora nejasna.
Uprkos prihodima od oko 60 miliona evra koje je Kompanija Beograd na vodi ostvarila prošle godine, ostaje neodgovoreno koliko je od toga reinvestirano u projekt. Kritike su usmerene i na urbanistički aspekt projekta koji nije u skladu s kontekstom grada, te na činjenicu da se regulative prilagođavaju potrebama projekta, što podrazumeva izmeštanje infrastrukture i promene u planovima gradskog razvoja.
Rok za završetak polovine projekta je 2035. godina, a za kompletan završetak 2045. godine.
Maj
Mesec maj je prošao u znaku dva masovna ubistva najpre u OOŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, a potom i u selima Dubona i Malo Orašje.
Tragedija u OOŠ "Vladislav Ribnikar“: Desetoro ubijenih i šestoro ranjenih
Napad je izvršen od strane maloletnika K.K. (13) iz pištolja njegovog oca, pri čemu se tada sumnjalo da je planirao napad unapred i da je imao skicu škole i spisak dece koju je želeo da ubije.
Vlada Srbije je posle napada proglasila trodnevnu žalost, a događaj je izazvao značajnu reakciju javnosti i pozive na sistemsko rešavanje problema nasilja među mladima. Na promociju nasilja na svim nivoima ćutali su mnogi, godinama. Danas smo zato, svi odgovorni.
Deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma
Deset godina nakon prvog Briselskog sporazuma, nema pomaka u formiranju Zajednice srpskih opština, ključnog pitanja za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji. Najnovija runda pregovora Beograda i Prištine u Briselu nije donela konačni dogovor, a Priština je raspustila Upravljački tim koji je predstavio Nacrt statuta Zajednice, odbijajući ga kao neprihvatljiv.
Istovremeno, druga tema razgovora bila je o nestalima, gde je usvojena zajednička deklaracija o prinudno nestalim osobama, uz obećanje bliske saradnje u pronalaženju nestalih. Srbi na Kosovu i Metohiji izražavaju pesimizam i osećaj da se situacija vrti u krug bez stvarnog napretka ili normalizacije odnosa.
Šetnja saučešća: Građani odaju počast žrtvama u školi OOŠ "Vladislav Ribnikar“
Građani su se okupili ispred Ogledne osnovne škole "Vladislav Ribnikar" na Vračaru kako bi odali počast devetoro ubijene dece i radniku obezbeđenja, donoseći cveće, igračke i paleći sveće. Nakon toga, veliki broj građana, uključujući i mnogo dece, uputio se u "Šetnju saučešća" do Cvetnog trga i dalje do Ministarstva prosvete, uzvikujući "Ostavka!".
Tragedija u Duboni i Malom Orašju
U dva sela u Srbiji, Duboni kod Mladenovca i Malom Orašju koje pripada opštini Smederevo osmoro ljudi je ubijeno, a 14 ranjeno, sa najmlađom žrtvom od 15 godina.
Napadač je ispalio prve hice oko 22:40 kod spomenika u selu, a potom nastavio zločin u drugom selu pored školskog igrališta. Specijalne jedinice MUP-a, uključujući SAJ i Žandarmeriju, bile su upućene u potragu za osumnjičenim u operaciji "Vihor".
Ministar unutrašnjih poslova je incident okarakterisao kao teroristički akt, a osumnjičeni je uhvaćen u okolini Kragujevca, gde se krio kod rodbine. Oružje koje je koristio za zločin nije pronađeno kod njega prilikom hapšenja, ali je policija naknadno pronašla veću količnu oružja u kući njegovog ujaka i dede.
Protest "Srbija protiv nasilja“: Građanski odgovor na nasilje i zahtevi za promene
Prvi protest pod nazivom "Srbija protiv nasilja" održan je u Beogradu, sa šetnjom do zgrade Vlade Srbije. Protest je počeo minutom ćutanja, nakon čega su pročitani zahtevi, uključujući prestanak promocije nasilja u medijima, smenu ministra unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno-informativne agencije, kao i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje promovišu nasilje.
Građani su tokom protesta skandirali protiv predsednika Srbije i zahtevali njegovu ostavku. Protesti su se istovremeno odvijali i u drugim gradovima Srbije, uključujući Novi Sad, Kragujevac, Kraljevo, Čačak i Požegu. Protesti su trajali mesecima.
Kritike na račun medijskog izveštavanja o masovnim ubistvima: Potreba za odgovornim pristupom
Detalji o masovnim ubistvima preplavljuju medije, a kritikuje se i učešće predstavnika države u objavljivanju pojedinosti koje bi trebale ostati unutar istrage. Novinarka Tamara Skrozza i direktor Fonda B92 Veran Matić ukazali su na potrebu zaštite privatnosti žrtava i nedopušteno širenje informacija koje mogu dodatno uznemiriti javnost i potencijalno glorifikovati počinitelje.
Istaknut je značaj odgovornog pristupa medija i državnih organa, usmerenog na poštovanje zakona i izgradnju empatije prema žrtvama i javnosti, umesto da se podstiče dodatno uznemiravanje i širenje panike.
Deca se vraćaju u školu "Vladislav Ribnikar“: Emocionalni oporavak bez klasične nastave
Sedam dana nakon tragedije u OOŠ "Vladislav Ribnikar", deca su se vratila u školu, ali bez klasične nastave i školskog zvona, uz prisustvo roditelja. Nastava će se prilagoditi po željama i potrebama dece, a obrazovanje je trenutno manje bitno od emocionalnog oporavka.
Roditelji su postavili sedam zahteva državi, tražeći detalje o istrazi, planu za tretman počinioca, rekonstrukciju škole, i odgovornost za objavljivanje imena potencijalnih žrtava.
Hapšenje "Balkanskog kartela“: Međunarodni udar na šverc droge
Osumnjičeni su za međunarodni šverc sedam tona kokaina. Hapšenje je deo šire akcije protiv organizovanog kriminala i droge u regionu.
Serija hapšenja povezana sa zloupotrebama u EPS-u
Nakon hapšenja više osoba povezanih sa firmom "Bauvezen" zbog zloupotreba u Elektroprivredi Srbije (EPS), nastavljena je serija hapšenja u vezi sa ovim slučajem. Ukupno su uhapšena četiri nova osumnjičena.
Prvobitno hapšenje šest osoba usledilo je u februaru, a usred istrage došlo je do kontroverznog preraspodeljivanja tužiteljki zaduženih za slučaj. Javna tužilaštva navode da su uhapšeni sumnjičeni za pranje novca i poresku utaju.
Slučaj je izazvao javnu pažnju ne samo zbog samih zloupotreba već i zbog optužbi na račun rukovodstva Višeg javnog tužilaštva i sumnji u nepravilnosti u procesu. Javno su izrečene tvrdnje o ugrožavanju samostalnosti zamenika tužilaca, a slučaj je dodatno zamračen problematičnom pozadinom firme "Bauvezen" koja je dobijala poslove od države uprkos negativnim referencama i poreskim dugovima.
Fijat i Srbija: Petnaest godina saradnje
Petnaest godina od početka strateške saradnje Srbije i Fijata, država je uložila stotine miliona evra u kragujevačku fabriku automobila. Ulaganja uključuju direktno finansiranje, subvencije i razne povlastice, a država je takođe bila trećinski vlasnik u zajedničkom ulaganju.
Uprkos velikim ulaganjima, nije jasno koliko je država dobila natrag u obliku prihoda. Dodatna ulaganja države nastavljena su i nakon što je Fijat privremeno obustavio proizvodnju, uključujući 48 miliona evra za pokretanje proizvodnje električnih automobila.
Uprkos značajnom finansijskom ulaganju i obećanjima, rezultati i efekti saradnje sa Fijatom su pod znakom pitanja, ostavljajući mnoge kritike prema ovoj dugogodišnjoj investiciji.
Kontroverzni promotivni spot BIA
Promotivni spot Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije s porukom "Sve se menja - služba ostaje" izazvao je kritike zbog kontinuiteta službe koja je umešana u politička ubistva i zločine tokom ratova i sankcija. Iako je služba menjala nazive, prava reforma nije sprovedena, a istorija pokazuje da su pripadnici službe zaštićeni od ozbiljnih promena i odgovornosti.
Čak ni demokratske promene 2000. godine nisu dovele do temeljne reforme, uprkos otkrivenim zločinima pripadnika službe. Slučajevi poput ubistva Slavka Ćuruvije i Zorana Đinđića ilustruju duboko ukorenjenu moć i nedodirljivost BIA-e, koja i dalje ostaje nedovoljno transparentna i reformisana. Spot simbolično ukazuje na kontinuitet moći službe bez obzira na promene vlasti i državnih sistema.
Slobodan Milutinović "Snajper“ u bekstvu: Pobegao iz kućnog pritvora
Slobodan Milutinović, poznat kao "Snajper," vođa navijača FK Vojvodine i osuđenik na dve i po godine zatvora, nalazi se u bekstvu. Viši sud u Novom Sadu je potvrdio da je za njim raspisana međunarodna poternica.
Milutinović je uspeo da pobegne iz kućnog pritvora, gde je boravio uz elektronsku nanogicu zbog optužbi za prinudu, protivpravno lišavanje slobode, zlostavljanje i mučenje jedne dvadesettrogodišnje devojke. Pre bekstva, sud je odlučio da umesto u pritvoru bude u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor.
Osim za ovaj slučaj, Milutinović je bio optuživan i za nasilničko ponašanje i posedovanje nelegalnog oružja, kao i povezanost sa incidentom nasilja na stadionu FK Vojvodine.
Poljoprivredni protesti u Srbiji: Traženje sistemskih promena i pravičnih uslova
Poljoprivrednici u Srbiji protestovali su u više gradova nakon neuspelih pregovora sa Vladom Srbije, vozeći traktore u kolonama bez blokade saobraćaja, ali s upozorenjem da će protesti biti radikalizovani ukoliko se ne ispune zahtevi.
Poljoprivrednici su tražili, između ostalog, formiranje najniže cene sirovog mleka, subvencije po hektaru, premiju za mleko, izjednačavanje referentnih cena sa robnim berzama, i regulisanje uvoza mleka i mlečnih proizvoda.
Nastavak suđenja generalnom direktoru FK Crvena Zvezda Zvezdanu Terziću
Poslednje zakazano ročište odloženo je jer Terzić nije prisustvovao, navodeći zdravstvene probleme, ali je devet dana kasnije viđen na stadionu. Sud sada analizira njegovu medicinsku dokumentaciju preko veštaka.
Terzićevo suđenje je započeto nakon što se predao vlastima, dve godine nakon što je bio u bekstvu, a deo optužbi je u međuvremenu zastareo, dok suđenje karakterišu česta odlaganja.
Vlada Srbije dostavila Skupštini Izveštaj o bezbednosnoj situaciji u zemlji: Analiza i mere nakon masovnih ubistava
Vlada Srbije dostavila je Narodnoj skupštini Izveštaj o bezbednosnoj situaciji u zemlji, fokusiran na masovna ubistva u Beogradu, Duboni i Malom Orašju. Izveštaj obuhvata analizu stanja bezbednosti pre i posle ubistava, sa posebnim osvrtom na javnu bezbednost u Beogradu i Smederevu.
Pored osnovnih informacija o događajima, dokument sadrži i prikaz mera uvedenih nakon ubistava, uključujući detalje o angažovanju policijskih službenika u školama i aktivnostima usmerenim na sprečavanje sličnih incidenata. Takođe, zaključak izveštaja ocenjuje stanje javne bezbednosti u Srbiji kao stabilno, uz napomenu o smanjenju kriminala u poređenju sa prethodnim periodom i o efikasnom delovanju policije na sprečavanju pretnji u školama.
Zahtev za smenu direktorke 'Dr Laza Lazarević': Otpor i protesti zaposlenih
Zaposleni Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" tražili su smenu direktorke Ivane Stašević Karličić zbog optužbi za mobing, loše uslove rada i nesavesno lečenje.
Premijerka je primila zaposlene obećavajući da će sagledati problem, dok direktorka Klinike negira optužbe i ističe besprekoran rad klinike. Protiv direktorke je podneta i krivična prijava zbog navodne pronevere sredstava.
REM u centru kritika: Skupštinski odbor usvojio izveštaj o nasilju u medijima
Skupštinski odbor usvojio je izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije (REM), u kojem se tvrdi da je problem nasilja u medijima preuveličan, a sve televizije sa nacionalnom frekvencijom ispunjavaju svoje obaveze.
REM dodaje da su scene nasilja češće emitovane na društvenim mrežama, a ne na televiziji, i ističe teškoću u razlikovanju fikcije od stvarnog nasilja u rijaliti programima.
Odbor je usvojio izveštaj usred političkih tenzija i kritika opozicije na račun REM-a zbog navodne neodgovornosti i nepostupanja, uz zahteve za njegovu smenu i krivičnu odgovornost. Izveštaj je usledio nakon javnih zahteva za ostavkama članova Saveta REM-a i ukidanje nacionalnih frekvencija televizijama koje promovišu nasilje, posebno nakon dva masovna ubistva.
Vanredna sednica Narodne skupštine nakon masovnih ubistava: Optužbe, aplauzi i dovikivanje
Vanredna sednica Narodne skupštine Srbije započela je minutom ćutanja za žrtve dva masovna ubistva i nastavila se uobičajenim tonom međusobnih optužbi, aplauza i dovikivanja među poslanicima.
Opozicija je kritikovala vlast za nedostatak preventivnih mera protiv nasilja, dok su se pitanja doticala raznih tema, od podrške konjičkim sportovima do borbe protiv nasilja nad ženama. Posebno su istaknute optužbe na račun medija i zahtevi za odgovornost u vezi s arhiviranim predmetima osumnjičenih za ubistva.
Vladajuća većina je, u presedanu, glasala za formiranje Anketnog odbora povodom masovnih ubistava. Sednica je nastavljena predstavljanjem izveštaja o bezbednosnoj situaciji u Srbiji uz učešće premijerke i članova vlade.
Roditelji traže promene nakon tragedije u OOŠ "Vladislav Ribnikar“
Roditelji dece iz VII/2 odeljenja Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", pogođene masovnim zločinom, traže hitnu suspenziju direktorke škole, psihologa i pedagoga zbog nedovoljne komunikacije i neadekvatnog postupanja nakon tragedije.
U dopisu nadležnim institucijama ističu da informacije o postupcima škole i nadležnih dobijaju preko medija umesto direktno i traže poseban plan za decu i roditelje pogođene tragedijom. Roditelji su se ogradili od javnih istupa predsednika Saveta roditelja bez njihove saglasnosti i izrazili zabrinutost za bezbednost dece zbog pretnji na društvenim mrežama.
Oni traže formiranje posebnog nastavnog plana i programa, kao i preduzimanje mera protiv onih koji upućuju pretnje deci. Dodatno, roditelji insistiraju na učešću u odlučivanju i prilagođavanju programa rada škole specifičnim potrebama njihove dece.
Poljoprivrednici i država: Postizanje dogovora uz poziv na dalje reforme
Ipak, poljoprivrednici su istakli da su ovi potezi tek privremeno rešenje i naglašavaju potrebu za sistemskim promenama, kao što su bolja kontrola i raspodela subvencija, promena zakona i regulative, i efikasniji rad institucija. Ističu problem slobodnog tržišta u poljoprivredi, gde veliki proizvođači dobijaju više podrške, dok mali proizvođači ostaju zanemareni.
Srbija pod lupom "Freedom House“: Ocena demokratije i sloboda
Kritike su upućene zbog napada na novinare i percepcije Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kao "zarobljene" organizacije. Takođe, pomenuti su slučajevi korupcije i organizovanog kriminala, uključujući suđenje Veljku Belivuku i drugim visokoprofilnim slučajevima, koji ukazuju na veze između vladinih zvaničnika i organizovanog kriminala. Napadi na aktiviste civilnog sektora, uključujući ekološke aktiviste i zabrana održavanja Prajda, su dodatno naglašeni kao problemi u kontekstu demokratije i ljudskih prava u Srbiji.
Ponovo se oglasile sirene za uzbunu na severu Kosova
Na severu Kosova, sirene za uzbunu su pozvale građane da se okupe na ulicama, a kosovska policija je reagovala kako bi asistirala novoizabranim gradonačelnicima albanske nacionalnosti, koji su izabrani na izborima koje su Srbi bojkotovali, u preuzimanju opštinskih zgrada.
U Zvečanu, sukobi između građana i policije doveli su do lakših povreda desetak ljudi i zapaljenog policijskog vozila, dok je u drugim opštinama policija koristila suzavac i šok bombe.
Zbog tenzija na terenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio je najvišu borbenu gotovost Vojske Srbije. Ova situacija je dovela do ozbiljne zabrinutosti zbog bezbednosti i stabilnosti u regionu, posebno u kontekstu političkih tenzija između Kosova i Srbije.
Haški sud doneo pravosnažne osude Stanišiću i Simatoviću
Haški sud pravosnažno je osudio Jovicu Stanišića, bivšeg načelnika Državne bezbednosti Srbije, i njegovog pomoćnika Franka Simatovića na po 15 godina zatvora za pomaganje i podržavanje izvršenja ratnih zločina u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Žalbeno veće je izmenilo prvostepenu presudu, kojom su bili osuđeni na po 12 godina zatvora, povećavši kazne na 15 godina. Njihova krivična odgovornost temelji se na organizovanju obuke i angažovanju srpskih snaga koje su učestvovale u zločinima.
Ovo suđenje dvojici bivših čelnika srpskog DB-a je poslednji predmet Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
Jun
Mesec jun obeležila je smena direktorke klinike "Dr Laza Lazarević“, maratonske rasprave u Skupštini Srbije, ponovne pretnje huligana upućene Brankici Stanković, smena Miroslava Tomaševića sa mesta vršioca dužnosti direktora EPS-a, izbor Beograda za domaćina EXPO 2027. godine, zbog izgradnje stambenog objekta ugrožen konak kneginje Ljubice, nakon 30 godina otvorena obilaznica oko Beograda, inspekcija otkrila brojne nepravilnosti u radu OOŠ "Vladislav Ribnikar“ kao i završetak kampanje predaje oružja.
Smenjena direktorka klinike "Dr Laza Lazarević“: Kraj dugotrajnih protesta zaposlenih
Zaposleni su izrazili zadovoljstvo ovom odlukom i naveli razloge zahteva za smenu kao što su mobing, loši uslovi rada i nesavesno lečenje. Ministarka zdravlja Danica Grujičić pre pola godine predložila je smenu direktorke, ali se tačka nije našla na dnevnom redu do sada zbog otpora koalicionih partnera.
Glumci protiv nasilja: Oštra osuda napada i zahtev za zaštitu
Glumačka organizacija Srbije i Udruženje dramskih umetnika Srbije oštro su osudili napade na glumce koje su doživeli u javnosti, nazivajući ih metama na koje se šire laži, uvrede i klevete. Ovi napadi su se pojačali zbog učešća mnogih glumaca u mirnim protestima protiv nasilja, što je dovelo do stigmatizacije i negativnog prikazivanja u medijima i javnosti.
Glumci su opisani kao "šljam" u Narodnoj skupštini, dok su se javile i, kako kažu, neistinite informacije o visini njihovih honorara. Glumački esnaf najoštrije je osudio ovakvo nasilje i zatražio zaštitu, dok je predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije pozvao direktore pozorišta da glumci pročitaju proglas pred svaku predstavu.
PTSP u Srbiji: Porast slučajeva nakon masovnih ubistava
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je sindrom koji se javlja nakon izlaganja traumi i ne nestaje ni kada se traumatski događaj više ne dešava. U Srbiji, PTSP je ponovo postao fokus nakon dva masovna ubistva početkom maja, utičući na mnoge, a naročito na neposredne žrtve, svedoke, i njihove porodice.
Stručnjaci ističu da je intenzitet traume individualan, ali promene u ponašanju, kao što su promene u aktivnosti, spavanju, ili emotivnom stanju, mogu ukazivati na PTSP. Roditelji i porodice trebaju osluškivati promene u ponašanju svoje dece i okoline kao potencijalne indikatore PTSP-a.
U slučaju potrebe, pružanje psiho-socijalne pomoći ili dugotrajniji i intenzivniji tretmani mogu biti neophodni. Vlada Srbije formirala je Radnu grupu za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih, a stručnjaci iz Norveške savetuju da je godina dana nakon traume kritičan period za intenzivne napore u pružanju podrške preživelima.
Burna rasprava o formiranju Anketnog odbora
Poslanici u Skupštini Srbije tek su počeli raspravljati o formiranju Anketnog odbora radi istraživanja okolnosti koje su dovele do dva masovna ubistva početkom maja, kao odgovor na premijerkine tvrdnje da "sistem nije zakazao".
Rasprave su bile burne, a atmosfera napeta, sa puno galame i međusobnih optuživanja. Opozicija je kritikovala predsednika Skupštine za partizansko vođenje sednice, dok su iz vladajuće većine tvrdili da će podržati formiranje odbora.
Huligani ponovo uputili preteće skandiranje Brankici Stanković
Na košarkaškoj utakmici Partizan - Cedevita Olimpija, huligani su ponovo uputili preteće skandiranje novinarki Brankici Stanković, podsećajući na slične incidente koji datiraju od pre 14 godina. Ovi incidenti rezultirali su dugogodišnjom policijskom zaštitom Brankice Stanković zbog njenog izlaganja o nemoći države protiv organizovanog kriminala u navijačkim grupama.
Uprkos ponovljenim incidentima i javnom skandalu, konkretna reakcija nadležnih institucija, kao i političkih predstavnika, je izostala. Košarkaški klub Partizan izdao je saopštenje koje osuđuje vređanje, ali ne konkretno preteće skandiranje upućeno Brankici Stanković.
Ponovo eskalacija na severu Kosova i Metohije: Hapšenje i tenzije
Na severu Kosova i Metohije, nakon desetak dana mira, došlo je do nove eskalacije napetosti s hapšenjem Srbina Milana Milenkovića, koga kosovske vlasti optužuju za vođstvo kriminalne grupe i napade na Kosovsku policiju i Kfor. Beograd osuđuje hapšenje i optužuje kosovskog premijera Aljbina Kurtija za poticanje sukoba i rat.
U Zvečanu se odvijaju protesti zbog dvojice Srba koji su u pritvoru duže od dve nedelje. Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, tvrdi da Kurti provocira sukobe, dok su s druge strane predstavljeni predlozi Vlade Kosova za deeskalaciju situacije. U Kosovskoj Mitrovici održani su protesti protiv predsednika Srbije i Srpske liste, a predstavnici te liste izrazili su poverenje predsedniku Aleksandru Vučiću.
Miroslav Tomašević smenjen sa mesta vršilac dužnosti direktora EPS
Miroslav Tomašević, vršilac dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije (EPS), smenjen je i na njegovo mesto postavljen je Dušan Živković. Oluf Ulset je imenovan za predsednika Nadzornog odbora EPS-a.
Smena se dogodila usred napetosti oko pitanja upravljanja i strategije EPS-a, a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović nije direktno odgovorila na pitanje o indirektnoj pripremi smene Tomaševića.
U izjavi za "Insajder Intervju", ministarka je izrazila potrebu za ozbiljnim pristupom upravljanju EPS-om, umesto plasiranja nedovoljno jasnih informacija. Tomašević je bio direktor od marta 2022. godine, nasledivši Milorada Grčića nakon raznih problema u sistemu.
Slučaj "Jovanjica“: Svedočio inspektor Dušan Mitić
Na suđenju Predragu Koluviji, prvookrivljenom za uzgoj 1.600 kilograma skanka na imanju Jovanjica, svedočio je inspektor Dušan Mitić, koji je izjavio da su on i njegove kolege izloženi pritiscima i pokušajima podmićivanja zbog slučaja "Jovanjica".
Mitić je rekao da je akcija počela godinu dana pre hapšenja Koluvije, koji je navodno imao kontakte u politici i zaštitu službe. Izneo je tvrdnje o saradnji Koluvije s političkim i bezbednosnim strukturama, uključujući i direktora BIA Bratislava Gašića.
Inspektor Mitić je takođe naveo da postoji dogovor državnih službi o njegovoj i Milenkovićevoj likvidaciji, te da su u konstantnom strahu za svoj život.
Vanredna situacija: Poplave pogađaju više od 50 opština u Srbiji
Nakon obilnih padavina, proglašena je vanredna situacija u 51 opštini u Srbiji, a evakuisano je više od 200 ljudi. Najkritičnije stanje je u Jagodini, Trsteniku, Brusu, Kosjeriću i Sokobanji, gde su se reke izlile.
U Adranima kod Kraljeva, voda je odnela deo mosta, a brojni putevi su blokirani zbog izlivanja reka.
Beograd dobio domaćinstvo za EXPO 2027. godine
Srbija je izabrana za domaćina specijalizovane međunarodne izložbe EXPO 2027, pobedivši u poslednjem krugu glasanja Španiju, kao i druge zemlje u prethodnim rundama. Izložba u Beogradu će biti održana pod temom "Igra(j) za čovečanstvo - sport i muzika za sve".
Vlada Srbije izdvojila je više od milion i po evra za pripremu kandidature, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je značajne ekonomske efekte od izložbe, procenjujući da će ona privući oko 2,7 miliona turista i doneti oko 1,1 milijardu evra. Radovi za pripremu izložbe počeće nedaleko od nacionalnog stadiona u Surčinu, očekujući da taj deo doživi značajan razvoj i procvat.
Specijalizovane EXPO izložbe se održavaju od 1936. godine i predstavljaju globalne događaje za pronalaženje odgovora na globalne izazove.
Konak kneginje Ljubice ugrožen: Kontroverzna izgradnja
Konak kneginje Ljubice, objekat pod zaštitom države, ugrožen je izgradnjom novog stambenog objekta koji je "slepljen" uz njega. Bez reakcije nadležnih službi, konak je takođe ostao bez dela oluka.
Prema informacijama, firma Hemiko ima pravo korišćenja parcele pored konaka i izdata joj je građevinska dozvola za rekonstrukciju i dogradnju objekta. Međutim, nije poznato da li su u gradnji ispoštovani svi uslovi zaštite i očuvanja spomenika kulture. Kritičari tvrde da je gradnja pored spomenika kulture nedopustiva i da to negativno utiče na istorijsku vrednost Konaka kneginje Ljubice, a arhitektonski stručnjaci ukazuju na potencijalne funkcionalne i estetske probleme izazvane ovakvom izgradnjom.
Najava uklanjanja splavova sa Savskog keja: Tenzije između gradskih vlasti i vlasnika
Grad Beograd obaveštava vlasnike splavova na Savskom keju da će im biti isključeni struja i voda kao deo priprema za njihovo uklanjanje i uređenje keja. Stari i novi komercijalni splavovi koji su spremni da plate višemilionske iznose za zakup mesta uz kej se suočavaju s problemom nedostatka legalnih priključaka za vodu i struju.
Gradonačelnik Beograda izražava nezadovoljstvo zbog sporog napretka uređenja keja i krivi lokalne stanovnike za blokadu radova. Građani su se, bojeći se oštećenja nasipa, obratili Upravnom sudu koji je zaustavio dalje kopanje. U međuvremenu, stari vlasnici splavova traže novu lokaciju za rad, dok se procedura izbora firme za preseljenje splavova otežava zbog pravnih komplikacija.
Osmoro uhapšenih Srba na Kosovu i Metohiji
Na severu Kosova i Metohije, došlo je do osmog hapšenja Srba u poslednjih mesec dana, usred tenzija i neuspešnih razgovora između srpskog i kosovskog lidera s međunarodnim predstavnicima u Briselu. Situacija je dodatno eskalirala dolaskom albanskih gradonačelnika u većinski srpske opštine i prisustvom specijalnih jedinica kosovske policije.
Srbi protestuju zahtevajući povlačenje albanskih gradonačelnika i policije, nakon što su Albanci preuzeli vlast u lokalnim izborima s niskom izlaznošću. Kosovski premijer predlaže novo glasanje kao rešenje, ali insistira na uklanjanju "kriminalnih elemenata" pre smanjenja prisustva policije i organizacije izbora.
U međuvremenu, tenzije rastu i na jugu, s protestima zbog hapšenja Srbina u Gračanici, ukazujući na produbljivanje krize bez jasnih rešenja.
Skupštinska rasprava između karme i paranormalnog
U Skupštini Srbije raspravljalo se o smeni ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, ali je debata skrenula ka neobičnim temama kao što su karme ministara i paranormalne aktivnosti. Opozicija je optužila ministra za loše uslove rada u MUP-u i nesreće koje su se dogodile tokom njegovog mandata, a premijerka i poslanici vladajuće stranke su to okarakterisali kao ulazak u "svet paranormalnog".
Takođe, ponovo se u skupštinskoj raspravi pojavila tema Jovanjice, ali premijerka nije želela da se bavi tom temom, ističući da nije na dnevnom redu. Rasprava je završena predlogom za pauzu i "očišćenjem" skupštinske sale od loših energija, pokazujući razdor i različite prioritete među poslanicima.
Cenzura stenograma u Skupštini Srbije
Stenogrami sa sednica Narodne skupštine Srbije cenzurišu se, što je zabrinjavajuće za transparentnost i demokratiju, upozorava Otvoreni parlament-Crta. Naveli su da je u cenzurisanom transkriptu izostavljena rečenica poslanika vladajuće većine upućena opozicionom kolegi.
Pojavila se bojazan da će se cenzurisanje nastaviti, pogotovo nakon odluke Skupštine da transkripte ne dostavlja agencijskim novinarima i poslanicima tokom zasedanja.
Nakon 30 godina otvorena obilaznica oko Beograda
Nakon više od tri decenije beogradska obilaznica od Batajnice do Bubanj potoka je otvorena za saobraćaj, što će omogućiti izmeštanje tranzitnog saobraćaja iz grada i smanjenje gužvi i zagađenja.
Obilaznica će se koristiti za transportni i turistički saobraćaj, omogućavajući vožnju do 120 km/h van urbanog područja. Izgradnju su podržavale kineske i azerbejdžanske kompanije, finansirana iz domaćih i međunarodnih izvora.
Iako je početak radova bio 1990., planovi su često odgađani zbog političkih i ekonomskih nedaća. Ostaje da se završi deonica od Bubanj potoka do Pančeva kako bi obilaznica bila potpuno funkcionalna.
Inspekcijski nalaz u OOŠ "Vladislav Ribnikar“: Otkrivene brojne nepravilnosti
Glavni nalazi uključuju neusklađenost internih akata sa zakonima, neadekvatno vođenje evidencije, nepostojanje adekvatnog programa zaštite od nasilja, kao i problema u upravljanju školskim odborom i odsustvo programa prevencije diskriminatornog ponašanja.
Takođe, inspekcija je otkrila da škola nije adekvatno postupala po zapisnicima o problemima učenika vezanim za ocenjivanje i reakcije roditelja.
Prekinuto suđenje grupi Belivuk Miljokvić zbog otkazivanja punomoći braniocima
Belivuk je svoju odluku obrazložio kao "vid svoje borbe", izražavajući nezadovoljstvo postupanjem tužilaštva. Takođe je izneo primedbe na status svedoka-okrivljenih i tvrdio da neće učestvovati u postupku dok se ne reše njegovi zahtevi.
Marko Miljković je izneo primedbe na iskaze svedoka i zakonitost pretresa, tvrdeći da "bez tela žrtava nema ni krivičnog dela".
Evropska unija predložila sankcije protiv Prištine
Evropska komisija predložila je sankcije Prištini zbog neispunjavanja zahteva za deeskalaciju na severu Kosova i Metohije. Mere uključuju zamrzavanje rada tela u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, suspendovanje evropskih fondova i obustavu političkih kontakata.
Kosovska poslovna alijansa traži od vlade da ispuni međunarodne zahteve, a kosovski premijer Aljbin Kurti tvrdi da ceni pomoć EU i da je Kosovo njihov iskreni partner.
U međuvremenu, Priština je proglasila srpske organizacije "Civilna odbrana" i "Severna brigada" terorističkim, što strahuje da će produbiti krizu.
Vlada Srbije odgovara na zahteve roditelja stradale dece iz OOŠ "Vladislav Ribnikar“
Savet roditelja Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" primio je pisani odgovor od Vlade Srbije o sedam usvojenih zahteva, da su svi ispunjeni osim jednog koji je još u procesu.
Ovi zahtevi uključuju rekonstrukciju događaja, stručno objašnjenje statusa učenika i njegovih roditelja, podršku za učenike i nastavnike, kao i sankcionisanje odgovornih za objavljivanje spiska imena dece i fotografija.
Zahtev koji je još u procesu odnosi se na utvrđivanje odgovornosti za objavljivanje spiska imena i fotografija. Savet roditelja insistira na sankcionisanju svih koji su neovlašćeno objavljivali fotografije dece iz škole i traži brzu realizaciju preostalog zahteva i plana adaptacije škole.
Vlada Srbije je takođe odobrila afirmativnu meru pri upisu učenika VIII razreda u srednje škole.
Saslušanje rukovodilaca u slučaju "Kroše“
Tokom suđenja bivšoj funkcionerki MUP-a Dijani Hrkalović i njenim kolegama, saslušana su dvojica rukovodilaca Odeljenja za borbu protiv korupcije o policijskoj obradi "Kroše" iz 2019, kada je snimljen sastanak pojedinih zvaničnika u restoranu u Beogradu.
Specijalno tužilaštvo tereti Dejana Milenkovića Bagzija za pokušaj skrivanja dela snimka koji je inkriminišući za tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića. Svedoci su dali različite izjave o procedurama i postupanju sa snimljenim materijalom, a nije jasno šta se tačno desilo sa spornim snimkom.
Završena kampanja predaje oružja
Kampanja je deo širih mera Vlade Srbije za povećanje sigurnosti građana nakon dva masovna ubistva. Pored vraćanja oružja, uveden je dvogodišnji moratorijum na izdavanje novih dozvola i revizija svih postojećih dozvola za držanje oružja.
Ocenjeno je da je ova kampanja jedna od najuspešnijih do sada i doprinela je smanjenju broja oružja u posedu građana. Međutim, stručnjaci upozoravaju da same kampanje nisu dovoljne i da je potrebna kontinuirana kontrola i svest o opasnostima posedovanja oružja.
Izvor: Insajder